Svi, uglavnom, težimo velikoj i mirnoj ljubavi. Međutim, do nje se ne stiže isto tako mirno i lako, bez ijedne rasprave. Suprostavljanje partnerovoj želji i borbu za svoju, mnogi vide kao nedostatak ljubavi. Da li su u pravu?
Čitav život nešto čekamo. Da pođemo u školu, upišemo fakultet, nađemo posao, da se venčamo... Najteže nam pada dok čekamo da nam život donese našu drugu polovinu.
Kada upadnemo u ljubavnu zabludu, prolazimo kroz pravu agoniju. Zato moramo da se pripazimo. Ono što nas dovede do pogrešne procene, je velika želja da je osoba koja nam se veoma svidela naša druga polovina. Želeći baš nju, zanemarujemo mane i potpuno se predajemo.
Kada zamišljamo ljubavni odnos, mislimo na radost, lepotu, nežnost, podršku, zagrljaj, zadovoljstvo, ispunjen život... Međutim, one iskusnije osobe, poput naših roditelja, vremenom prestanu da veruju u ljubav.
Pitanje želimo li da volimo ili da budemo voljeni, doživljavamo baš kao kada nas neko pita šta je starije koka ili jaje. Stanemo i razmišljamo koji odgovor je pravi.
Mnogo je ljubavnih parova kod kojih je "velika" razlika u godinama. Za okolinu je ovako nešto kao trn u oku. Razlika od četiri godine u narodu se već prepoznaje kao “velika”, posebno kada su žene za toliko starije od muškarca.
Da li ste u dugogodišnjoj vezi kojoj se bliži kraj? U ovakvoj situaciji, mnogi se nađu u panici zbog straha od novog početka. Osećaju se loše i nemaju snage da ono što ih čeka, pretvore u sadašnjost. Ipak, bez takve odluke sadašnjost je bolna, a nema ni boljeg sutra.
Kada pomislimo da u vezi stvari više nisu iste, problem počnemo da tražimo u partneru. Tako posumnjamo u njegovu ljubav i zapitamo se da li nas vara. Ipak, to je, često, pogrešan smer na putu do rešenja.
Ako vaš partner kaže da vas prihvata onakvim kakvi jeste, bezuslovno, istina je drugačija...
Sigurno ste mnogo puta videli par i pitali se šta je to ta lepa osoba videla u onoj drugoj. Međutim, nije fizički izgled to što određuje privlačnost, već naše ponašanje, uverenja...
Jedna od ljubavnih istina glasi da se niko od nas ne rađa kao nečija druga polovina, već da to postajamo uzajamnim i neprekidnim radom i trudom. Da bismo shvatili ko je naša srodna duša, prvo da vidimo ko to nije.
U veoma teške životne i ljubavne priča spada ona gde je osoba mentalno i fizički sposobna za samostalni život, ali je ipak nesamostalna. U emotivnom odnosu je “gušač”.
Ljubavne veze pune nesuglasica, nerazumevanja, nemira, svađa... veliko su opterećenje čak i za okolinu. Za zdravu vezu, punu ljubavi i poštovanja, potrebno je da radimo na sebi i budemo odgovorni za svoje postupke. Međutim, umesto toga, bežimo u virtuelni svet i veze.
Sklapanjem braka, sva rodbina postaje jedna porodica. Ipak, kako stariji uvek imaju svoj interes, najpametnija mladenačka odluka bi bila ona koja uključuje život daleko od najblžih.
U zaljubljenosti mnogi su spremni da u voljenu osobu ulože baš sve. Po rečima našeg poznatog psihologa, ljubav je rad na potencijalima voljene osobe, ali to nikako ne znači našu neprestanu usmerenost. Rad na drugima je pozitivan samo ukoliko ne zapostavljamo sebe.
Da li vam je poznata priča o muškarcu koji nestaje nakon što je sa ženom proveo nekoliko dana i noći, za nju potpuno nezaboravnih. Verovatno mnogima, jer je to uobičajeno ponašanje jačeg pola današnjice. Međutim...
Verujete li da su sve uspešne veze počele velikom, obostranom zaljubljenošću? Na početku ste odnosa i brine vas to što nemate leptiriće u stomaku, ali osećate da to nije dovoljan razlog za odlazak. Ova briga vam ne da da volite.
Čovek veliku energiju troši u potrazi za svojom drugom polovinom. Tada, sve drugo mu je manje važno. Kada pronađe osobu o kojoj je dugo maštao, veruje da će snažan osećaj uzbuđenja, straha i divljenja trajati večno. Razočaranje se javi kada shvati da se osećaji i odnos vremenom menjaju i da postoji period kada je ljubav manje važna.
Kuckanje poruke u društvu, na ulici, u autobusu, nešto je za šta ljudi, a posebno omladina, ne misle da je pogrešno. A vi?
