Novogodišnje odluke nam služe da se usredsredimo na sebe i svoje ciljeve u budućnosti. I nekako kao po nekom prihvaćenom pravilnu, postoje one kojih se odreknemo gotovo na sredini meseca januara ali isto tako nekih odluka se čvrsto držimo baš poput makarona zalepljenog za šerpu – ne puštamo. Otkrijte koje odluke (najčešće) ostvarujemo sa početka januara.
Kada ne živimo po sopstvenoj meri, osećamo se kao zatvorenici. Uverenjem da stalno nešto “moramo”, gubimo sebe. Na taj način ograničavamo svoj duhovni rast i gubimo životnu poletnost. To znači da sami biramo hoćemo li se tako osećati ili ne.
Ako se jedno određeno vreme viđamo sa nekim, prirodno je da očekujemo da odnos pređe u ljubavni. Da načinimo bar korak dalje. Međutim, često se dešava da se druženje oduži. Onda počnemo da se pitamo, da li je problem u nama, ili u osobi. Malo ko pitanje postavi direktno iz razloga što je malo ko i speman za istinu.
Da li je život patnja, sreća, radost ili sve to zajedno? Moramo li da ulazimo u brak i imamo decu? Da li je produžetak vrste vrhunac i suština našeg postojanja? Moramo li da imamo visoke ciljeve, one zbog kojih će nas drugi tapšati po ramenu?
Smatramo da su nam ulice ružne, a uvereni smo da je većina ljudi zla. Osećamo potrebu da vrisnemo, pobunimo se, pa čak i da se potučemo sa drugima. Okolina nam je ili preglasna, ili nekulturna. Na tuđ, glasan smeh reagujemo negativno.
Ako svoju ljubavnu sreću merimo po tuđoj, skrenućemo sa puta do istine. Setite se samo filmova u kojima nekoliko parova sumnja u svoju vezu, jer njihovi prijatelji varaju svoje partnere. Isto je i u stvarnom životu. Posumnjamo u svoj odnos i to ne samo kada vidimo da drugi varaju, već i kada smo svedoci očigledne privrženosti dvoje ljudi, koji ne misle na mesto i vreme.
Zajednički život, može da nas udalji od partnera. I ne samo zbog loših navika, trke za novcem, otkrivanja pravog lica... Razlog je sve više lična neostvarenost, osećaj da nismo dovoljno uspešni...