Odluka da budemo u vezi sa osobom koja nije dobra prema nama, govori da ne volimo sebe. Da je sve to baš tako, često nismo svesni. Kako se naša želja i stvarnost ne poklapaju, postajemo neko ko svu energiju ulaže u emotivnu borbu i postaje slep i gluv za život oko sebe.
Često mislimo da su neke naše ljubavi bile čista slučajnost. Ipak istina je drugačija. Nije retkost da na ljubav gledamo kao na posebno biće koje nas obuzima, napada i to često bez naše volje. Trebalo bi da shvatimo da ljubav nije individua, već deo naše ličnosti. Upravo zato, naš duh i sve ono što jesmo, ili nismo, bira partnera.
Mnogi kažu da sudbinski susreti kao i srodne duše postoje oko nas ali su ljudi prečesto slepi ili zaokupirani drugim poslovima pa ih nenamerno propuštaju. Međutim, kada sretnemo srodnu dušu postajemo izuzetno bliski sa istom. A da li je ta ista bliskost pogubna za seksualnu želju ljubavnog para?
Čitav život nešto čekamo. Da pođemo u školu, upišemo fakultet, nađemo posao, da se venčamo... Najteže nam pada dok čekamo da nam život donese našu drugu polovinu.
Mnogo je ljubavnih parova kod kojih je "velika" razlika u godinama. Za okolinu je ovako nešto kao trn u oku. Razlika od četiri godine u narodu se već prepoznaje kao “velika”, posebno kada su žene za toliko starije od muškarca.
Kada pomislimo da u vezi stvari više nisu iste, problem počnemo da tražimo u partneru. Tako posumnjamo u njegovu ljubav i zapitamo se da li nas vara. Ipak, to je, često, pogrešan smer na putu do rešenja.