Mali je broj ljubavnih odnosa u kojima su parovi privrženi, a slobodni za nova životna saznanja, čime postaju jači, sposobniji, puni energije...
Joined10/06/2012
Articles469
Sanja Rešćanski, diplomirani novinar, radi i kao instruktor u plesnoj školi. Baveći se ljudskim telom i emocijom kroz igru, čovekova slabost joj nije strana. Upravo zbog strahova ljudi koje poznaje i sa kojima radi, njihovih nedoumica, donošenja pogrešnih odluka i velikih patnji, posvetila se istraživanju svega onoga što je okružuje i što je ponekad gleda pravo u oči, a to su strahovi, velike ljudske želje, snovi i glad za ljubavlju... Piše za rubriku stvaran svet.
Ljudi koji prenose znanje, mogu da upadnu u ozbiljnu depresiju. Mnogi su čitali na Internetu o stranom učitelju koji je do takvog stanja došao i pored velike plate, lepog odevanja, kvalitetnog privatnog života.
Emocije nas teraju na plač, smeh, da se zamislimo ili uradimo nešto bez razmišljanja, na povlačenje ili najsmelije životne akcije...
Postoje ljudi koji se nikada ne izvinjavaju, ali i oni koji to previše rade, čak i kada nisu krivi.
Druženje, putovanje, vreme sa porodicom i još mnogo toga, čini život lepim. Međutim, njegov kvalitet smanjuje naša odluka da na prvo mesto stavljamo druge, samo kako bi stvorili mir oko sebe (ali ne i u sebi) i kako bi oni bili zadovoljni.
Šta je po vama veza? Da li potpuna usmerenost na partnera, dužnost da mu sve govorite, čak i ono što pričate sa svojim prijateljem?
Oni koji su dugo sami, a u čijoj se ljubavnoj istoriji nalaze tužne priče, kada sretnu osobu sposobnu za ljubav odmah pristaju na sve.
Poslovna uloga zahteva našu usmerenost, koncentraciju, energiju, okvir ponašanja i u takvom stanju moramo da budemo osam sati dnevno, a neretko i duže. Da smo izloženi velikom stresu i da nas posao odvaja od naše prirode, pa čak i kada radimo ono što volimo, shvatimo tek na odmoru.
Prvi dan u godini smatra se jednim od najvažnijih prazničnih dana. Počinje novo godište života i rada i zato bi...
Devojke i mladići, žene i muškarci, bake i deke, usmerite se jedno na drugo za predstojeće praznike. Budite emocinalno otvoreni. Ako ste usamljeni, naoštrite čula i ne propustite priliku za život u dvoje.
Svako od nas je nekada pomislio, kako bi osoba koja nam veoma znači bila divan ljubavni par drugoj nama dragoj...
Mnogi ljudi osećaju tugu u Novoj godini. Praznik pun ukrasa, sjaja, lepog odevanja, tera nas na druženje i izaziva želju da pored sebe imamo svoju drugu polovinu koju ćemo da poljubimo tačno u ponoć. Međutim, u životu mnogih, prijatelji su već odavno otišli svojim putevima, a ni druge polovine nema. Neki baš u ovo vreme uvek imaju određeni zdravstveni problem.
Bez obzira na to da li smo živeli u porodičnom neskladu gde su se baka i deka, mama i tata, večito žalili na onog drugog, možemo da stvorimo odnos pun radosti i poštovanja.
Ako spavate do kasnog popodneva, a ležete u ranim jutarnjim časovima, u velikom ste problemu...
Iako u sebi nosi genijalnost, čovek je sklon čaurenju i nenapretku. Gubi energiju na svakodnevnicu, tuđe zahteve, ne realizujući svoje do kraja. Tako postaje osrednji pa čak i u onome u čemu je nekad bio najbolji.
Za uspešan ljubavni odnos, potrebno je da budemo snažni, svesni sebe i svojih kvaliteta. Uloga nezadovoljnog radnika, koju danas nose i žene i muškarci, prenosi se na ljubavni život i čitavu porodicu, a loš šef je često baš i uzrok opadanja kvaliteta ljubavne veze.
U vezi postajemo nepodnošljivi onda kada shvatimo da nam emocija nije uzvraćena. Pošto nema kvalitetnog odnosa, vezujemo se za sliku u našoj glavi. Spremni smo na svakojake akcije, samo da je ostvarimo.
Osećate da ste ostali bez ijednog prijatelja, a zaboravili ste šta znači provod, svirka, bezbrižnost i san?
Ma koliko da je vaša veza puna ljubavi i poštovanja, možete da je ugrozite ukoliko u nju pustite svoje roditelje. Poput razigranih kučića koji vuku i grickaju jastuke, u stanju su, bez namere, da pokidaju vaš topao i nežan odnos.
„Ko sumnja u ljubav neće biti zadovoljan ni jednim dokazom, već će uvek tražiti novi.“ Ova rečenica nalazi se u knjizi “Formule ljubavi” dr Zorana Milivojevića.
