Od stavova duboko ukorenjenih u nama, zavise nam brojne stvari u životu, pa čak i doživljaj lične sreće.
Ako spavate do kasnog popodneva, a ležete u ranim jutarnjim časovima, u velikom ste problemu...
Prema pristiglim prijavama za potencijalne astronaute, preko 200 000 ljudi priželjukuje život na Crvenoj planeti.
Da li će naša veza biti uspešna ili ne, zavisi od stava koji zauzmemo prema sopstvenom životu i prema partneru. Često se ono što kažemo ne poklapa sa našim akcijama, ali se pre veruje delu nego rečima.
Spona koja nas sve povezuje je sposobnost empatije. Ona je veoma važna za celokupni život čoveka. Ona predstavlja osnov svih društvenih veština.
Duh nam se buni, osećamo se prevareno, iskorišćeno. Shvatamo da nas ne poštuju dovoljno i da njihova potreba, da smo uvek na usluzi, nema kraja. Osećamo veliki umor, a samo jedno naše Ne dovodi do velike svađe.
Muškarci su mirisali na Pino Silvestre, žene su se oblačile po modi iz Burde, radnici su jeli pasulj s kobasicom u menzi, a prvi lanac brze hrane bio je čuveni "Crveni kiosk" s viršlama. To je bilo vreme lepog života, kako kažu autori izložbe "Živeo život". Jedinstvena čulna i interaktivna izložba živeće svoj život od 4. juna do 31. jula u Robnoj kući Beograd, kada će posetioci moći da putuju kroz vreme i upoznaju život običnog čoveka od 1950. do 1990. godine.
Istina je da u ljubavi biramo one koji liče na nas. Moguće je i da ta sličnost ne može tačno da se odredi, ali u celokupnom našem vizuelnom doživljaju postoji. Nekad je prisutna u načinu kretanja, stavu, položaju ruke... ili u obliku i crtama lica. Ipak, i kada naše sličnosti nisu toliko vidne, kada počnemo da živimo zajedno postaju veoma prepoznatljive.
U plesnim školama, sve je manje dečaka i mladih muškaraca. Devojke i žene, upisuju plesni tečaj zbog ženstvenosti, lepog tela, ali i ljubavi prema pokretu. Ipak nemaju sa kim da vežbaju. Razlog je važeće mišljenje da ples smanjuje muževnost...
Svi padovi i nezadovoljstva prouzrokovana su našim lošim akcijama ili možda nedovoljnim delovanjem. Jedan od razloga tužnih dana može da bude i život u prošlosti i za budućnost. Malo ko ima sposobnost da živi u sadašnjosti.
Danas nemamo dovoljno vremena ni za tugu ni za sreću, tako da nije retkost da zaboravimo na sebe. Zbog prekovremenog rada, često svoje neuspehe podnosimo na nogama, trudeći se da život nastavimo kao da se ništa nije desilo. Koliko god da rad leči sve, istina je i da nam obaveze samo potiskuju ono što osećamo, a u prvom slobodnom satu naš problem izbija na površinu.
Osećamo se loše baš onda kada nam je mozak preopterećen lošim slikama. Sve što nam je potrebno da bismo bili srećni i uspešni, jeste izdizanje iz materijalnog i rad na duhu i telu.
Koliko puta nam se desilo da smo se posvađali oko mesta u prevozu, jer drugi ne poštuju red, da su nam, kako prijatelji tako i oni koje ne poznajemo, narušili integritet i poneli se prema nama neljudski, a na sve to da nismo odreagovali? Odgovor je, nažalost, ''mnogo puta''.
Dobro znamo da ne bi trebalo da se nerviramo. Ipak, postoje situacije koje nam svakodnevno unose nervozu. Svi smo upoznali Bezobzirnog kolegu vozača, Ozlojeđenog putnika i Gazdu vozača, koji su tu da se potrude da nam dan, ni slučajno, ne prođe bez stresa...
Prema istraživanju britanskog antropologa, golišave žene žive i do 20 godina duže od svojih obučenih drugarica...
Mladi parovi se radije odlučuju za viđanje s vremena na vreme, nego za zajednički život. Koliko će savremeni način života promeniti tradicionalno shvatanje života udvoje?
„Bivstvovanje“ na društvenim mrežama, doživljavamo kao da smo na pozorišnoj sceni. Igrajući sebe, zapravo, glumimo ono što bismo želeli da budemo u realnom svetu...
Nekada je bilo samo način za prelazak vodenih prepreka, a danas je stil života...
Popili ste danas nekolko vrsta kapućina, kafa i energetskih napitaka, a i dalje ste jako umorni...
"Katkad me ljudi pitaju smatram li ljubav višom od umetnosti na šta ja odgovaram da ih ne mogu razdvojiti, jer je umetnik jedini ljubavnik, samo on može stvoriti čistu viziju lepote, a ljubav je vizija duše kad joj je dopušteno da promatra besmrtnu lepotu", navodi Isidora Dankan u svom delu ‘'Moj život".
