Stavovi nam kroje život

Od stavova duboko ukorenjenih u nama, zavise nam brojne stvari u životu, pa čak i doživljaj lične sreće.

Stav predstavlja odnos prema nečemu – ljudima, objektima, idejama, situacijama i njime ustvari iskazujemo svoje vrednovanje pozitivno ili negativno. Stečen je individualnim iskustvom.

Stav je formirana i relativno trajna komponenta ponašanja i kao takav predstavlja jedinu dispoziciju ličnosti koja je naučena, odnosno stečena. On se uči i stiče na osnovu iskustva, karakteristika ličnosti, vaspitanja, okruženja i još mnogo drugih faktora.

Pojam stava danas je u širokoj upotrebi. Pored radova stručnjaka izuzetnu primenu našao je i u objašnjavanju raznih društvenih zbivanja: od političke opredeljenosti, odnosa prema raznim društvenim pojavama, promenama u porodičnim odnosima, proizvodima na tržištu, itd.

Agencije za ispitivanje javnog mnjena postaju gotovo čitave industrije, jer u okviru liberalnog tržišta sve više nalaze svoju primenu i upotrebu praktičnog karaktera. Stavovi su značajni zato što omogućavaju na neki način predviđanja, zapravo na osnovu poznavanja stavova prema određenim objektima možemo predvideti ponašanje ljudi.

U socijalnoj psihologiji stav se definiše kao relativno trajna mentalna dispozicija stečena socijalizacijom. Mogli bismo reći da je tendencija da se misli, oseća i postupa na određen način u odnosu sa ljudima, ili u odnosu na neki problem.

Stavovi su složene katagorije jer pretstavljaju jedinstvo tri komponente: kognitivne – uključuje različita znanja i uverenje o objektu stava, emocionalne – relativno trajna pozitivna ili negativna osećanja prema objektu stava, konativne komponente – spremnost na odredjeno ponašanje u odnosu na objekat stava, dinamičko dejstvo stava.

Svako iznošenje mišljenja ne predstavlja stav. Zapravo, oni se iznose kroz milšljenja i uverenja i predstavljaju širu kategoriju. Stav je, ustvari, skup uverenja i mišljenja, na osnovu kojih se ponašamo, razgovaramo, odnosimo prema drugim ljudima. Samo iznešeno mišljenje ili uverenje je promenljivo i na njega se lakše može uticati.

Stavovi nam kreiraju život i njihove posledice utiču na naše svakodnevno funkcionisanje. Oni su prizma kroz koju posmatramo sve ljude i pojave, s toga moramo ih osvestiti i korigovati ukoliko nisu konstruktivni i blagonakloni kako prema drugima, tako i prema samima sebi.

Platon i Kant
Psihički život čoveka još od Platona delio se na tri oblasti: intelektualnu, emocionalnu i konativnu (voljnu). Od Kantove razrade ovih pojmova nalazimo je redovno u prikazima psihičkog života ljudi. Za objašnjenje čovekovog složenog ponašanja pojam koji ukazuje i obuhvata sve navedene tri komponente, jeste pojam stav.
 

foto:freedigitalphotos.net