fbpx

Empatija jednako saosećajnost

Spona koja nas sve povezuje je sposobnost empatije. Ona je veoma važna za celokupni život čoveka. Ona predstavlja osnov svih društvenih veština.

Po definiciji empatija ili saosećajnost je prepoznavanje emocije drugih, njihova analiza, videti iz perspektive drugih. “A empatija” je lična vrsta saosećanja, sposobnosti uživljavanja u emocionalno stanje druge osobe i razumevanje njegovog položaja.

Odavno je poznato da postoji više vrsta inteligencije, među kojima su  prostorna (snalaženje u prostoru), govorna (rečitost, veština govorništva), matematička (nadarenost za brojke), muzička (talenat za muziku), apstraktna (opšta ili generalna).

Emocionalna inteligencija podrazumeva sposobnost razumevanja, osećaja i neku vrstu saosećanja. Psiholog, Danijel Goleman je u svojoj knjizi Emocionalna inteligencija 1995. godine uveo novi pojam – emocionalna inteligencija, a reč je o sposobnosti razumevanja osećaja, i svojih i tuđih. Naime radi se o samosvesti, samomotivaciji i samokontroli. Sastavni deo emocionalne inteligencije čini empatija, sposobnost da prepoznamo vlastita osećanja i osećanja drugih. Stručnjaci tvrde da uz vežbu svako može postati emocionalno inteligentan, pre svega kroz osvešćivanje vlastitih osećanja

Po istraživanjima stučnjaka, empatija sa javlja prirodno kod velike većine dece, međutim na njoj je neophodno i raditi. Od malena decu treba učiti saosećajnosti, gde će im roditelji poslužiti kao prvi uzor i primer. Kako njihove perceptivne i spoznaje sposobnosti postaju zrelije, deca sve više uče da prepoznaju različite znakove emocionalne patnje drugih i sposobna su da usklade svoju zabrinutost sa primerenim ponašanjem.

Na razvoj empatije možemo uticati spontanim delima nežnosti, uključivanjem u rad dobrotvornih organizacija, iskrenošću, a najviše pozitivnom empatijskom atmosferom u porodici. Ovo su najbolji načini za podsticanje brige o drugima i za druge. Razgovor, topla reč i osmeh  puno vrede, pogotovo onome ko je u problemu. Deliti nešto sa nekim je pravo bogatstvo.

Ono što je bitno istaći je i to da opšta inteligencija nije nužno povezana sa emocionalnom, jer ponekad visoko inteligentnim osobama na vodećim mestima nedostaje razumevanja tuđih motiva, nastojanja i težnji, odnosno nedostaje im saosećanje.

Takođe, jedan od osnovnih preduslova za saosećanje sa drugim je i momenat kada su naše lične potrebne zadovoljene, pod tim se pre svega podrazumeva kada smo bezbedni i smireni. A upravo se temlji na samosvesti i samospoznaji.

Same reči i misli nekad mogu biti dovoljne, međutim nekada je potrebno preći sa njih i na dela. To ne treba da se svede na dekor, već preuzimanje konkretne akcije. Ako želimo da druge učinimo srećnim, odgovor je u – saosećanju, takodje ako želimo da sami budemo srećni, rešenje je u saosećanju. Na taj način uspostavljamo harmoniju sa samim sobom, ali i sa svojom okolinom.

Foto: freedigitalphotos.net

More Stories
Devetka u Velikoj sali KCNS