Nesposobni da vidimo, sposobni da grešimo!

Verovali ili ne, velikoj ljubavi ne mora da prethodi velika zaljubljenost, čak ni zaljubljenost uopšte. Velika ljubav može da se rodi iz antipatije, ravnodušnosti, mržnje, netrpeljivosti ili čistog drugarstva. Ono što može najviše da nas zaboli, jeste zaljubljenost koju smo stvorili sopstvenom režijom.

Dešava se da na prvom susretu, gledamo nekoga sa sjajem u oku, da ga pažljivo slušamo, ali da nismo svesni da nam se dopada. Ovo je prisutno onda kada se čvrsto držimo slike o idealnom partneru. Ukoliko taj lepi mladić, ili devojka, u kojeg/koju gledamo, nema ništa na sebi što se poklapa sa našim željama, desi se da propustimo dobru šansu. Njihova lepota i pamet nam u tom momenutu nisu bitni.

Kad ne delujemo na vreme, patimo dugo. Da nam se neko dopada nesvesni smo onda kada nam se prošle ljubavi još uvek vrzmaju po glavi. Zato moramo da budemo iznad svojih misli.

Pre nego što izađete na sastanak, ostavite sve probleme kod kuće i zaboravite da ste ikada imali ljubavni život. U suprotnom stvari mogu da izgledaju baš ovako- osoba je bila ispred nas, proveli smo čitavo veče u razgovoru, a otišli smo kući sigurni da nema potrebe da žurimo i da ćemo se ponovo videti. Ipak postoji šansa da se to ne dogodi, ukoliko ne pokažemo i malo interesovanja za novi susret. Traženje broja telefona je pravi način.

Devojke ne bi trebalo da nude broj, ali bi momci morali da ga zatraže ukoliko žele ponovo da je vide, jer druga šansa možda ne postoji. Čak i onda kada nismo svesni potpunog dopadanja, ukoliko smo se osećali prijatno u nečijem društvu, nema razloga da ne nastavimo komunikaciju.

Često druge vidimo onako kako se mi osećamo. Ukoliko smo neispunjeni, zatvoreni za nova poznanstva nećemo biti u mogućnosti da vidimo sjaj drugih. Jednostavno nismo u stanju da ih doživimo na pravi način.

Period u kojem sve druge vidimo po principu iskrivljenog ogledala, može da znači još uvek neraščišćenu prošlost. Sve se to dešava kada nas bol učauri, kada zapostavimo sebe i umanjimo svoj libido.

Kada smo dugo sami, a imamo veliku potrebu da uđemo u odnos, može da se desi da počnemo sebe da teramo da nam se neko dopadne. Tada spuštamo kriterijume i pomislimo „ne oblači se baš po mom ukusu, niti razmišlja slično, ali mogu da pokušam“. U vezu ulazimo, ne bi li osobu promenili i stvorili idealnog partnera za sebe.

Da li bi trebalo da menjamo nekoga? Da li ga tada poštujemo i volimo? U slučaju i da ga promenimo po našoj volji, on će biti samo privid idealnog partnera, u kojeg smo uložili vreme i trud, a pri tom se i zaljubili. Do pucanja veze će doći kad tad, jer ćemo se i mi i partner umoriti od potrebe da bude nešto što nije. U tom slučaju o istinskoj ljubavi nema reči. Patićemo više, jer ćemo postati svesni da smo ličnim, često previsokim, zahtevima mučili i sebe i partnera.

Najviše grešimo kada želimo da budemo sa nekim zbog slike koju smo o njemu stvorili. Čovek može da se zaljubi u svoju izmišljenu sliku o nekome, a da toga ne bude svestan. Iako mu se osoba na prvom sastanku nije dopala potpuno, kasnije, kada ne dobije očekivanu povratnu reakciju, kada ne dođe do drugog sastanak kojem se nadao, dolazi do zaljubljivanja. Takvo zaljubljivanje prouzrokovano je željom za nečim što mu izmiče, poljuljanim egom, sujetom. Javlja se neprekidno razmišljanje, zamišljanje šta osoba radi u datom trenutku, kako provodi dane i stvara se veliko očekivanje.

Tada smo izloženi velikoj opasnosti da potpuno zapostavimo svoj život. Narušen nam je dnevni raspored, nemamo pažnju, volju za samostalne aktivnosti. Postajemo nesrećni, opsednuti i fokusirani samo na jedno- da se ponovo sretnemo.

Posle patnje dolazi buđenje. Period opsednutosti, zaljubljenosti u sopstvenu imaginaciju, je različite dužine i zavisi od jedinke, individualne sposobnosti, volje da izađemo iz nepodnošljive i besmislene situacije. Posle buđenja grešimo ako se okrenemo kajanju što smo toliko vremena proveli ignorišući druge šanse, zapostavljajući sebe.

Ne trošite još dana žaleći za vremenom koje ste posvetili nekome. Istina je da ništa nije uzalud. Ljubav ne podrazumeva sreću. Vaša patnja je zapravo put do osvešćenja i emotivne zrelosti.

Mnoge emotivno zrele osobe se teško zaljubljuju, ili se čak i nezaljubljuju. To ne znači da su nesposobne za veliku ljubav niti za maštanje. One fantaziraju o partneru, ali veoma uspešno odvajaju san od jave.

Kada se osećate prijatno u nečijem društvu dajte znak da ste zainteresovani za dalju komunikaciju ma gde god vas ona odvela. Velika ljubav se često krije u naizgled nemogućem, ali snažan i čist um prevazilazi sve granice. Ljubav je možda u nekom bliskom na koga trenutno ni ne pomišljate da je moguće da vam bude ljubavnik. Ona se nalazi u svemu i svakome.

Dobro otvorite oči!

Foto: freedigitalphotos.net