Novogodišnje odluke nam služe da se usredsredimo na sebe i svoje ciljeve u budućnosti. I nekako kao po nekom prihvaćenom pravilnu, postoje one kojih se odreknemo gotovo na sredini meseca januara ali isto tako nekih odluka se čvrsto držimo baš poput makarona zalepljenog za šerpu – ne puštamo. Otkrijte koje odluke (najčešće) ostvarujemo sa početka januara.
Nakon dočeka 1. januara i pažljivo kovanog plana i važnih odluka, kojih ćete se sigurno držati i pustiti ih u svoj život, sledi kratak pregled gradiva. Da li smo zaista toliko dosledni sebi ili pak teško ostvarujemo dugo sanjane i planirane želje?
Kada ne živimo po sopstvenoj meri, osećamo se kao zatvorenici. Uverenjem da stalno nešto “moramo”, gubimo sebe. Na taj način ograničavamo svoj duhovni rast i gubimo životnu poletnost. To znači da sami biramo hoćemo li se tako osećati ili ne.
Ako se jedno određeno vreme viđamo sa nekim, prirodno je da očekujemo da odnos pređe u ljubavni. Da načinimo bar korak dalje. Međutim, često se dešava da se druženje oduži. Onda počnemo da se pitamo, da li je problem u nama, ili u osobi. Malo ko pitanje postavi direktno iz razloga što je malo ko i speman za istinu.
Da li je život patnja, sreća, radost ili sve to zajedno? Moramo li da ulazimo u brak i imamo decu? Da li je produžetak vrste vrhunac i suština našeg postojanja? Moramo li da imamo visoke ciljeve, one zbog kojih će nas drugi tapšati po ramenu?
Zbog svakodnevne gužve u kojoj se nalazimo sve više zaboravljamo da živimo. Međutim, čim nas nešto poremeti i natera nas da zastanemo, shvatimo sledeće...
Smatramo da su nam ulice ružne, a uvereni smo da je većina ljudi zla. Osećamo potrebu da vrisnemo, pobunimo se, pa čak i da se potučemo sa drugima. Okolina nam je ili preglasna, ili nekulturna. Na tuđ, glasan smeh reagujemo negativno.
Poigravamo se tuđim emocijama kako bismo se osećali što moćnije i kako bismo imali kontrolu nad komplikovanim odnosima. A kada su odnosi komplikovani?
Ako svoju ljubavnu sreću merimo po tuđoj, skrenućemo sa puta do istine. Setite se samo filmova u kojima nekoliko parova sumnja u svoju vezu, jer njihovi prijatelji varaju svoje partnere. Isto je i u stvarnom životu. Posumnjamo u svoj odnos i to ne samo kada vidimo da drugi varaju, već i kada smo svedoci očigledne privrženosti dvoje ljudi, koji ne misle na mesto i vreme.
Zajednički život, može da nas udalji od partnera. I ne samo zbog loših navika, trke za novcem, otkrivanja pravog lica... Razlog je sve više lična neostvarenost, osećaj da nismo dovoljno uspešni...
Ljudi su povezani sa stvarima, ali ne samo u smislu svojine. Svojim dodirom, na svemu ostavljaju trag. Iako su na prvi pogled to “samo” stvari, neke za nas imaju veliki značaj.
Kada govorimo o velikoj ljubavi, mislimo na onu koja daje bez očekivanja, u kojoj smo takvi kakvi smo, a to dozvoljavamo i drugima. Jednostavno je, nema glume niti pretvaranja.
O ljubavnom problemu ne moramo da govorimo, jer se uvek vidi, na našem licu, dok pričamo o nečemu sasvim drugom ili se zabavljamo sa prijateljima... Reči volim te ili ne volim te, ne znače baš ništa dokle god naši postupci, pokreti, govore drugačije. Ma koliko se trudili da sakrijemo emotivni problem, mnogo toga nas odaje.
Nadarene osobe imaju ruke prepune posla. U svoj talent ulažu skoro svu energiju, jer žive za njega. Teškoće na koje pritom nailaze, nisu male niti bezazlene.
Malo ko danas ima vremena da se posveti sebi, osvesti emocije, pročisti sve ono negativno što je uticalo na njega u jednom danu. Kada se događaji nagomilavaju, povećava se nesigurnost i dolazi do potištenosti, povlačenja i zapostavljanja sebe i partnera.
Mnogi najveću radost vide u partnerskom odnosu, jer veruju da su vredni samo ako pored sebe imaju nekog. A onda kada se ostvare emotivno, osete da nisu kompletni. Šta je razlog tome?
Osećamo se kao da lebdimo i jedva čekamo da ponovo vidimo osobu o kojoj maštamo? Pomisao na nju čini naš dan lepršavim, divnim i puni smo optimizma. Radost na našem licu je nemoguće da ostane neprimećena. Da li smo zaljubljeni, ili je sve to rezultat nečega veoma sličnog, a opet drugačijeg, često ni sami ne znamo.
Odluka da budemo u vezi sa osobom koja nije dobra prema nama, govori da ne volimo sebe. Da je sve to baš tako, često nismo svesni. Kako se naša želja i stvarnost ne poklapaju, postajemo neko ko svu energiju ulaže u emotivnu borbu i postaje slep i gluv za život oko sebe.
U zaljubljenosti sve je lepo, nestvarno i imamo utisak da lebdimo. Svi nam govore da blistamo. Međutim, prelazak iz zaljubljenosti u ljubav, donosi realnost iz koje mnogi žele da pobegnu. Ali, ako jednom odustanete i pobegnete, činićete to čitavog života.
Svi nekoga želimo, ali se većina bori nedovoljno, ili nikako. Plašimo se da ćemo biti odbijeni, osramoćeni zbog otkrivenih emocija, i ne usuđujemo se da učinimo značajniji korak.