Da li je prijateljstvo već samo po sebi pravo bogastvo, pa ga ne bi trebalo rizikovati zbog materijalnog dobitka ili je ipak moguće da je i u poslu kao i kad-kad u ljubavi, najbolji drug nekada i najbolji partner?
Živimo u uverenju da su svi ljudi loši. U komunikaciji sa drugima stalno smo na oprezu, jer se plašimo da bi naše reči mogli da zloupotrebe. Nepoverljivi smo i prema znancima i prema neznancima. U takvom ponašanju ima malo i sujeverja, pa ćutimo da nas zlo ne čuje i ne primeti.
Dešava se, u skoro svačijem životu, da ostanemo bez najboljih prijatelja, često iz nepoznatih razloga. Reči se ne izgovore, ne postave se pitanja, i sve se završi lako i brzo kao da ljubavi, privrženosti i poverenja, između nas, nikada nije bilo.
Jedna od najtežih situacija u životu je kada vas iznevere oni koje najviše volite. Roditelji bi trebalo da pomognu ili bar da ne odmognu svojoj deci, baš kao i pravi prijatelji.
„Ima li u životu i prijateljstvu prave ljubavi, poverenja, iskrenosti...?“
Većina, svoje vreme i energiju ulaže u posao i bolji materijalni život. Druženja, i kada ih ima, organizuju se kako...
Osećate da ste ostali bez ijednog prijatelja, a zaboravili ste šta znači provod, svirka, bezbrižnost i san?
Baš kao i ljubavna veza i prijateljstvo traži negu. Sve manje je slobodnog vremena i sve više nemogućnosti da se često viđamo. Ipak, sve je u našim glavama. Ako tamo izbrišemo granice, za velika i iskrena prijateljstva neće biti prepreke.
Ako ste osoba koja prašta, pita pre nego se naljuti ili burno reaguje, koja objašnjava, razume i radi na lepoti odnosa, onda ste veliki i spretan prijatelj.
Pravi smo srećnici ako partner prihvati i zavoli naše prijatelje, kao i mi njegove. Šta se dešava ako se to ne dogodi?
Reči koje su odraz lepog vaspitanja, u govoru prijatelja ponekad nisu poželjne, jer mogu da zvuče uvredljivo. Pravo prijateljstvo zahteva otvorenost, iskrenu, toplu komunikaciju.
Prijateljstvo je najveće bogastvo ako sreću i tugu možemo iskreno da delimo. Problem nastane kada značajne promene u životu svog prijatelja doživimo na „čudan“ način.
Reč interes doživljavamo negativno kada čujemo da je neko u vezi ili se druži iz interesa. Sve može da bude negativno pa čak i ljubav, ako ugrožava nečiji život. Da li je interes uvek loš?
Tokom svog života, čovek ima različite uloge. On je nečije dete, đak, student, brat/sestra, prijatelj, momak/devojka, muž/žena...Svaka uloga nosi određene obaveze, pravila ponašanja, probleme i lepe momente.
Dok ne pronađemo svoj životni ritam, ne izgradimo sebe, skloni smo veličanju i prisvajanju tuđih mišljenja. Pored nesigurnih ljudi, postoje i oni samouvereni, za koje umemo da kažemo da „kukuriču pre vremena“. Ni jedni ni drugi ne prolaze dobro u komunikaciji sa okolinom.
Ukoliko vas neko ne voli, najgore što možete da učinite jeste da se poslužite ironijom i sarkazmom. Ovakav način komunikacije, učiniće da budete u društvu manje omiljeni, a negde i distancirani za sva vremena.
Povređeno prijateljstvo podrazumeva patnju poput ljubavnog odnosa. Šta nas u prijateljstvu najviše zaboli?
Čitavog života tragamo za srećom i često je zamišljamo u obliku osobe, novca, kuće, posla... Svi znamo da zdrav čovek ima stotinu želja i oblika sreće, a bolestan samo jednu... Šta možemo da uradimo da bismo došli do radosti i sreće?
Istina je da na mobilne telefone, računarske mreže zaboravimo kada smo sa ljudima koje volimo. Usamljenost nas tera da se usmeravamo na medije, jer zaboravljamo na realne probleme, ali sa druge strane, usamljeni smo jer previše vremena provodimo u virtuelnom svetu. Onaj ko je bar jednom bio u prilici da zaboravi na vreme i prostor, zna šta je sreća..
Pravi ste prijatelj ako, iako umorni, otvorite svoja vrata, ili ostanete sa osobom na telefonu do jutra ne bi li ste mu ublažili bol.
