Da li je prijateljstvo već samo po sebi pravo bogastvo, pa ga ne bi trebalo rizikovati zbog materijalnog dobitka ili je ipak moguće da je i u poslu kao i kad-kad u ljubavi, najbolji drug nekada i najbolji partner?
Živimo u uverenju da su svi ljudi loši. U komunikaciji sa drugima stalno smo na oprezu, jer se plašimo da bi naše reči mogli da zloupotrebe. Nepoverljivi smo i prema znancima i prema neznancima. U takvom ponašanju ima malo i sujeverja, pa ćutimo da nas zlo ne čuje i ne primeti.
Dešava se, u skoro svačijem životu, da ostanemo bez najboljih prijatelja, često iz nepoznatih razloga. Reči se ne izgovore, ne postave se pitanja, i sve se završi lako i brzo kao da ljubavi, privrženosti i poverenja, između nas, nikada nije bilo.
Jedna od najtežih situacija u životu je kada vas iznevere oni koje najviše volite. Roditelji bi trebalo da pomognu ili bar da ne odmognu svojoj deci, baš kao i pravi prijatelji.
„Ima li u životu i prijateljstvu prave ljubavi, poverenja, iskrenosti...?“
Većina, svoje vreme i energiju ulaže u posao i bolji materijalni život. Druženja, i kada ih ima, organizuju se kako...
Osećate da ste ostali bez ijednog prijatelja, a zaboravili ste šta znači provod, svirka, bezbrižnost i san?
Baš kao i ljubavna veza i prijateljstvo traži negu. Sve manje je slobodnog vremena i sve više nemogućnosti da se često viđamo. Ipak, sve je u našim glavama. Ako tamo izbrišemo granice, za velika i iskrena prijateljstva neće biti prepreke.
Ako ste osoba koja prašta, pita pre nego se naljuti ili burno reaguje, koja objašnjava, razume i radi na lepoti odnosa, onda ste veliki i spretan prijatelj.
Pravi smo srećnici ako partner prihvati i zavoli naše prijatelje, kao i mi njegove. Šta se dešava ako se to ne dogodi?
