Iako kaže da je u novim medijima sve po starom, vizuelni umetnik, dizajner svetla, VJ Izvanredni Bob ipak nam donosi jedan novitet, svojevrsno osveženje u tradicionalnom izlagačkom prostoru. Već neko vreme, i ne još zadugo, u našem gradu, imamo šansu da doživimo jedinstveno klupsko iskustvo u galeriji. Reč je o Bobovoj aktuelnoj izložbi „Remiks“, u Galeriji Poodrum u KCB-u, koju je ostvario u saradnji sa grafičkim dizajnerima Stefanom Unkovićem i Vladimirom Crvenkovićem, ali i sa fotografom Stefanom Danilovićem.
Joined10/06/2012
Articles719
Tijana Janković-Jevrić studirala je menadžment u umetničkoj produkciji i novinarstvo na “Akademiji lepih umetnosti”, kao i kameru na “Dunav filmu”. Umetnost joj je veoma bliska - u njoj uživa i kao gledalac i kao stvaralac. Uređuje, piše i fotografiše. Voli da istražuje i saznaje, da upoznaje i da zapitkuje, pa joj je intervju najdraži. Piše za sve rubrike.
Koje predstave ćemo ipak gledati, na dugo očekivanom 54/56. Bitefu, koji se održava, pod sloganom „Na ivici budućnosti“, u novonastalim i neizvesnim pandemijskim okolnostima, govori nam dramski pisac i dramaturg Bitefa Filip Vujošević:
Da li će biti “tiho”, da li “đuskanje neće pomoći”? Evo šta su nam u razgovoru otkrili Racić i Zarubica:
„Sada je to već postao trend, da izuzetno stresne i teške sitaucije, pune neizvesnosti i nelagode, ne zovemo problemima, već izazovima“. Moguće da to psihološki može malo da nam olakša stvar, ali zaista je nemoguće da se razvije uživanje organizacije pozorišnog festivala u ovakvim uslovima“, iskreno opisuje težinu rada u pandemijskim okolnostima operativna direktorka dvostrukog, 54. i 55. izdanja, Beogradskog Internacionalnog Teatarskog Festivala – BITEF-a, Jelena Knežević.
“Jako puno sam nastupao u Beogradu. Divna sećanja su i sa Beogradskog Jazz Festivala. Potom razni nastupi u starom i novom Bitefu, onda Kolarac, pa Arsenov Hall u Parobrodu, i u Sava Centru…” o svojim brojnim muzičkim gostovanjima u našem gradu, kaže pijanista i kompozitor Matija Dedić, uoči svog predstojećeg nastupa 27. jula, kada će po prvi put svirati u beogradskoj Botaničkoj bašti “Jevremovac”.
Ana Dragović Drljević je i ranije bila u LookerWeekly.com magazinu. Njene tekstove, kao gostujućeg autora, možete da čitate u našoj rubrici Blog. Ovaj put zajedno sa njom listamo njenu novu uzbudljivu, poučnu i lepu bajku za decu „Kako je Veka veštica zavolela bajke“ i istovremeno saznajemo i interesantnu, toplu i inspirativnu ličnu priču Ane kao autorke za decu, koja trenutno stvara na relaciji Beograd-Aranđelovac.
Na Zemunskom keju, na klupi Branka Najholda, zemunskog hroničara i osnivača Zemunskog salona karikature, sedeli smo pod dobrim hladom, iako je bilo vrelo subotnje popodne. Koraksić je za naš razgovor izabrao baš taj dan, kada je slobodan, kad ne crta. Inače provodi do pet sati dnevno radeći na svojim karikaturama, uprkos tome, što kako kaže, zbog zdravstvenih razloga ima problem s šakama, više nema osećaj u prstima i to mu otežava crtanje.
Isključite svoje mobilne telefone i zaboravite na kompjutere, poručuju nam organizatori “Bašta Festa” i pozivaju nas da osetimo šta to...
„Alhemija je ime jednog malog crteža. Ideja je da sve što je "malo" može biti poboljšano i oplemenjeno,“ o nazivu svoje aktuelne beogradske izložbe, kaže slikar Nebojša Bežanić, koji već decenijama živi i stvara u Francuskoj. Slike i crteže ovog umetnika, čiji radovi se nalaze u zbirkama kolekcionara iz celog sveta, možete da pogledate do kraja juna u galeriji DAR MAR (Kralja Petra 44).
“Događajem „Spajajući vekove” slavimo trajanje jednog umetničkog kolektiva-pozorišne trupe, slavimo smisao i neophodnost umetnosti i pozorišta kao načina otpora besmislu i destrukciji,” tako su iz Centra za istraživanje pozorišta “DAH teatar” najavili svoju proslavu 30 godina postojanja. Šta to za nju lično, kao osnivača i člana ovog nezavisnog teatra znači, a šta za zajednički rad čitavog kreativno tima, pojasniće nam nagrađivana rediteljka, spisateljica i profesorka na Institutu za umetničku igru u Beogradu Dijana Milošević.
Beogradski filmski reditelj Marko Kostić, koji živi na Novom Beogradu, kako bi, kao što sam kaže, bio bliži Sremu i Rumi, selektor je jednominutnih filmova „Međunarodnog festivala jednominutnog i kratkog filma Mister Vorky“, koji će biti održan od 9. do 13. juna u pomenutom sremačkom mestu, tačnije u u Kulturnom centru „Brana Crnčević“ i Zavičajnom muzeju u Rumi.
„To nije u skladu sa romantičnom idejom o snazi umetnosti, ali kao što su sklopke, štekeri, osigurači, električne instalacije deo sveta umetnosti (što smo učili tokom postavke Prolećne izložbe), u velikoj meri je i pitanje institucionalne snage u socijalnoj zaštiti umetnika,“ povodom Prolećne izložbe ULUS-a, koja se održava u mraku i polumraku Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“ na Malom Kalemegdanu, kaže teoretičarka umetnosti Milica Ivić (Matrijaršija/Novo Doba/Fijuk).
Kako je ovaj prostrani naučni kompleks izgrađen za samo dve i po godine, i to u vreme između dva svetska rata, šta sadrži i zašto je bitno da bude očuvan i u budućnosti, Beograđani su mogli da saznaju u okviru šetnje beogradskim astronomskim parkom, koja je bila organizovana povodom 61. rođendana Zavoda za zaštitu spomenika u kulturi grada Beograda, pod čijim je okriljem renovirano nekoliko objekata opservatorije.
Iskustvo u plesu, kako kažu, nije nam neophodno kako bismo osetili kako je to biti deo nekadašnjeg jugoslovenskog poleta i energije kolektivnog. U to možemo da se uverimo već sutra, u subotu 15. maja, kada će se obeležiti Evropska noć muzeja, a u Muzeju Jugoslavije će posetioci igrati slet.
„Beogradski glumci su nešto posebno, taj šarm beogradske i novosadske škole… ja uživam u njihovom radu. To su glumci koji ne rade na prvu loptu, nego rade, kako mi to u profesiji kažemo, duboko,“ o svojim srpskim kolegama, kaže reditelj i glumac iz Dubrovnika Robert Bošković, u čijoj režiji, premijerno će biti izveden mjuzikl „Poslednjih pet godina“ 15. maja na sceni Opere i teatra Madlenianum.
Film Minamata duboko potresa gledaoca, opominje društvo i dokumentuje učinjeno kako bi možda budućnost izgledala drugačije. U pitanju je istiniti događaj.
Iako nije precizno definisano vreme u kome se odigrava radnja filma "Američka večera", mogle bi to da budu, na primer, devedesete godine prošlog veka, uz puno crnog humora i čistog pank-roka, jasno su prikazani međuljudski odnosi, porodica, stanje društva i važnost ljubavi u svemu tome.
Prilagođena današnjem vremenu, predstava „Divlje meso“, po tekstu Gorana Stefanovskog, napisanom pre 40 godina, biće premijerno izvedena, u subotu, 24. aprila od 19 časova na Velikoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta. Najavljeno je danas na konferenciji za novinare. Pretpremijera je ovog komada, u režiji Jagoša Markovića, zakazana je za 23. april, a prva repriza za 25. april.
„Brojna dela visokog kvaliteta, navode nas na zaključak da je Mira Brtka bila satkana od neiscrpne stvaralačke energije koju je morala da utka u umetničko delo", o životu i radu umetnice, čiji radovi su prikazani na retrospektivnoj izložbi „Mira Brtka - Refleksije“, a koja je produžena do 10. maja u Muzeju grada Beograda, rekao je koosnivč Fondacje Mira Brtka Miroslv Rodić.
Upakovana u najnežnije boje ružinih latica, šminka iz kolekcije „Mood Boost“ Kiko Milano, u mom slučaju se pokazala kao vrlo praktična prolećna kozmetika, i pravi sezonski poklon u kom sam pronašla proizvode koji su idealni za brzo a efektno svakodnevno šminkanje.