Foto: Filip Krainčanić / Nova.rs
Foto: Filip Krainčanić / Nova.rs

Koosnivač Fondacije Mira Brtka, Miroslav Rodić: „Mira Brtka je bila neumorni vizuelni istraživač“

„Brojna dela visokog kvaliteta, navode nas na zaključak da je Mira Brtka bila satkana od neiscrpne stvaralačke energije koju je morala da utka u umetničko delo”, o životu i radu umetnice, čiji radovi su prikazani na retrospektivnoj izložbi „Mira Brtka – Refleksije“, a koja je produžena do 10. maja u Muzeju grada Beograda, rekao je koosnivač Fondacije Mira Brtka Miroslav Rodić.

Za Brtku, koja je svoje obrazovanje stekla u Beogradu a potom ga nastavila i u Rimu, u gradu u kom je gradila karijeru, inače, kažu da je nosilac novih tendencija u srpskoj savremenoj umetnosti druge polovine prošlog veka. Aktuelna retrospektivan izložba posvećena veoma bogatoj produkciji ove umetnice iz vremena od 1964. godine ili “Rimskog perioda” pa sve do 2012. godine. 

U Muzeju grada Beograda je prikazano kako likovno stvaralaštvo tako i Mirino angažovanje kao filmske rediteljke, kostimografkinje, modne dizajnerke, aktivistkinje, i to na 300 izloženih radova iz opusa umetnice, a koji su u vlasništvu Fondacije Mira Brtka iz Beograda.

Kao kostimografkinja Mira je sarađivala sa poznatim, kontroverznim italijanskim rediteljem Pjerom Paolom Pazolinijem, a njene kreacije, pored toga što su ih nosile glumice, kao što je to Izabela Rosini, dospele su i na stranicu magazina Vogue, dok su njene slovenske haljine prodavane u Jugoexportu.  

foto: Miss Stills Photography
Portret Mire Brtke, foto: Miss Stills Photography

Film je obeležio i Mirin privatni život, bila je u braku sa tragično nastradalim rediteljem Draganom Kresojom, koji je izgubio život zajedno sa njihovim sinom.

Bila je član internacionalne umetničke grupe “Illumination”, koju je pokrenuo japanski umetnik Nobuja Abe.

Tokom trajanja izložbe, organizovana su stručna vođenja koja se održavaju svake subote u 13h, a mi, ovom prilikom, o umetnici Miri Brtki, o njenom životu i stvaralaštvu, saznajemo više u razgovoru sa koosnivačem Fondacije Mira Brtka, Miroslavom Rodićem:

Ako se ne varam, Mira Brtka je stvarala oko četiri decenije. Koji period je bio najplodniji, ili najznačajniji, kao i da li je, i koliko, porodična tragedija uticala na njeno stvaralaštvo?

Miroslav Rodić: Pažljivim sagledavanjem njenih ciklusa i etapa može se osetiti idejni kontinuitet i estetski senzibilitet, koji sve kompleksne i heterogene opuse spaja u celovitu umetničku tvorevinu. Iz tog razloga smatram da nije primereno da se vrši periodična valorizacija njenog umetničkog stvaralaštva jer postoji velika verovatnoća da se izgubi značajna nit koja nas suštinski vodi do univerzalne likovne misli i pitanja šta je to slika, ako je to slika, šta je to skulptura, ako je to skulptura, kako u analizi njenog stvaralaštva ističe prof dr Jerko Denegri.

Ne usuđujem se da razmišljam o patosu tragedije gubitka supruga i sina. Teško je pojmiti katarzu kroz koju je prošla umetnica, kojoj je film puno dao i oduzeo. 

Podsećanja radi, 6. novembra 1996. godine, tokom noćnog snimanja prvih kadrova filma “Suton nad Beogradom“ iznad ušća Save u Dunav, pao je helikopter sa filmskom snimateljskom ekipom. Te crne tragične noći život su izgubili filmski reditelj Dragan Kresoja i kamerman Miloš Stefan Kresoja.

Kroz rad Fondacije Brtka Kresoja, koju je osnovala na Petrovaradinu u Novom Sadu svojstveno njenoj  aktivističkoj energiji, pažnju je usmerila ka očuvanju uspomene na supruga i sina. 

Interesantno je da se posle tragedije u punoj meri posvetila najtežoj likovnoj disciplini – skulpturi. Brojna dela visokog kvaliteta, navode nas na zaključak da je Mira Brtka bila satkana od neiscrpne stvaralačke energije koju je morala da utka u umetničko delo.

Na izložbi, pored slika u akriliku, možemo da vidimo i kolaže od tkanine, papir-maše slike i skulpture, ali i konstruktivističku, kinetičku skulpturu, zaista bogat opus. Koliko radova je izloženo, šta im je zajedničko?

Miroslav Rodić: Na Retrospektivnoj izložbi prvi put je predstavljeno celokupno njeno životno delo. Posetioci će moći da vide blizu 300 eksponata – slika i skulptura, tri dokumentarna filma i deo modne kolekcije pod nazivom Camicione slava (Slovačka košulja).

Enformel, ready made, konceptualna umetnost… šta je od toga najviše Brtka?

Miroslav Rodić: Veoma je teško kod neumornog vizuelnog istraživača izdvojiti period ili fazu koja ga najviše identifikuje kao likovnog stvaraoca. Mislim da ne bih pogrešio, ako bih na vaše pitanje odgovorio da je ciklus „Belih slika“ odraz njene umetničke duše. 

Evidentno je da se najduže okupirala likovnom problematikom neutralne bele boje, koju je tretirala kao primarnu kolorističku vrednosti na svojim platnima. 

Igre senki linearnih geometrijskih kompozicija na belim površinama bile su dugo predmet njenog vizuelnog istraživanja. Belina slika, kao ezoterični prostor iz kog izranjaju i uranjaju refleksije senki linearnih geometrijskih prikaza, postalo je njeno duhovno ishodište sklada i harmonije. 

Kada govorimo i njenim radovima u tkanju i skulpturama, za Miru kažemo da je konceptualna umetnicaRecite nam nešto o njenoj saradnji sa pazovačkim veziljama, one su aktivno učestvovale u Mirim radovima, u koje vreme se to dešavalo? 

Miroslav Rodić: Rođena je 1930. godine u Kraljevini Jugoslaviji u slovačkoj nacionalnoj zajednici nastanjenoj u Vojvodini. Nije nepoznato da su slovačke žene izuzetno vredne, da ih krasi neiscrpna energija, da se posle teških poslova u polju i u domaćinstvu, skoro terapeutski, posvećuju izradi narodnih rukotvorina na platnu.
U sredini gde se ljubomorno čuvala tradicija starih zanata pletenja, štrikanja i ukrašavanja platna floralnim motivima živih boja i tehnici veza Miri Brtki nije bilo teško da nađe saradnice. 

Slovačke saradnice nisu tretirane kao iznajmljena radna snaga, već kao kaoautori u stvaralačkom procesu.  Mira se dugo bavila likovnim rešenjima u tehnici veza. To njeno intresovanje može se pratiti od prvih pop art radova do nove geometrije, što obuhvata period od 40 godina. 

Da li i na koji način možemo u Brtkinim likovnim radovima da prepoznamo uticaj filmske umetnosti? Ona je nakon režije u Beograd upisala Akademiju lepih umetnosti u Rimu kako bi bila što bolja u svom radu na pozadinama u animiranim filmovima?

Miroslav Rodić: I da i ne. Filmska umetnost jeste njena prva profesionalna preokupacija. Raznolikost uloga; režisera, kamermana, dramaturga, scenariste, scenografa i kostimografa govori u prilog njenoj svestranosti i širokog dijapazona aktivnosti u rimskoj filmskoj industriji, koja je smatrana evropskim Holivudom na Tibru. Koliko se iskreno i krajnje profesionalno davala filmu najbolje govori činjenica da je za potrebe snimanja animiranih filmova 1959. godine upisala studije na Akademiji lepih umetnosti – Accademia di Bella Arti koju je  završila četiri godine kasnije u klasi profesora Franka Gentillini i Mina Maccari.

Novo akademsko znanje nije uticalo na raspolućenost u opredeljenju kom umetničkom sazvežđu pripada, filmskoj ili likovnoj umetnosti. Nova spoznaja, iskustva stečena u blizini drugog medija umetničkog istražavanja bila su pokretač novog energetskog potencijala koji je ovu umetnicu činio neumornom u procesu kreiranja, nadasve srećnom što ima privilegiju da se u životu bavi onim što je duhovno ispunjava.

Zaodenuta simbiozom dva medija filmske i likovne umetnosti zakoračila je u svet elitnog dela društva koje je nikad nije ispustilo iz zagrljaja.  

Izabela Rosini nosi Mirinu haljinu

Mira je radila kostim na filmu Sutjeska, ali je sarađivala i sa kontroverznim italijanskim rediteljem Pazolinijem. Šta možete da nam kažete o njoj i kinematografiji, i šta je od toga prisutno na izložbi?

Miroslav Rodić: Moram da vam priznam da kao istoričar umetnosti nisam u toj meri kompetentan da iznosim stručno mišljenje o njenom doprinosu filmskoj umetnosti.

Radila je na mnogim filmskim projektima u zemlji i inostranstvu, između ostalog na snimanju igranih filmova (kao sekretar i asistent režije) : La tempesta (Oluja) u režiji Alberta Latuade sa glavnom glumicom Silvi Mangano; Un maledetto imbroglio (Prokleta prevara)u režiji Pietro Đermi, sa glavnom glumicom Klaudijom Kardinale; I Tartari (Tatari) u režiji Ričarda Torpa sa glavnim glumcima Orsonom Velsom i Viktorom Maturte, Porci con le ali (Krilate svinje) u režiji Paola Pietranđeli, itd. što govori o njenom mestu u filmskoj industriji Rima, koji je tih godina smatran i važnim centrom evropske likovne, modne i muzičke scene.

Šta je važno da znamo o Miri kao aktivistkinji i članu Biroa za preventivnu imaginaciju u Rimu, kao i o njenoj neprekidnoj vezi sa Rimom? Ko je Mira Brtka kao osoba, žena stvaralac? Za nju kažu da je bila vrlo energična žena?

Miroslav Rodić: Kao aktiviskinja u kulturi afirmiše se učešćem u organizovanju i radu Međunarodnog kongresa umetnika, istoričara umetnosti i likovnih kritičara, održanom u San Marinu, a zatim u Riminiju. Kao članica kongresnog predstavništva, veoma je blisko sarađivala sa Đuliom Karlom Arganom (Gulio Carlo Argan), predsednikom Međunarodnog udruženja likovnih kritičara, koji je predsedavao kongresom i otvoreno podržao nove tendencije u savremenoj umetnosti, što je otvorilo zapaženu diskusiju u svim intelektualnim i kulturnim krugovima.

U okviru rimske likovne scene definisana je potreba da se na egzistencijalna, socijalna i društvena pitanja, društvene okolnosti i kulturne prilike programski utiče intelektualnim angažovanjem. Duhovno – filozofski, ironično – provokativno reagovanje na svakodnevna zbivanja postao je postulat aktivizma. Februara 1973. godine osnovan je Biro za preventivnu imaginaciju sa sedištem u Rimu, koji je po mišljenju Filiberta Menna bio 70-tih godina najznačajnija činjenica italijanske umetnosti. Biro je imao filijale u Nantu, Njujorku i Rio de Žaneiru.  

foto: Miss Stills Photography
Mira Brtka – serija autoportreta, foto: Miss Stills Photography

Lična poznanstva i zajednički umetnički diskurs doprineli su da Mira Brtka uzme učešće u radu Biroa za preventivnu imaginaciji a zatim i da otvori filijalu Biroa za balkanizaciju umetnosti u Staroj Pazovi.

Pozivom da učestvuje na 53. Bijenalu u Veneciji u okviru proširenog perfomansa španske umetnice Dore Garsije (Garci’a) pod nazivom Neadekvatno (Lo inadecuado) odato joj je poštovanje za dugogodišnju uloženu aktivističku energiju.

Kao žig Fondacije Mira Brtka, izabrali ste Mirin rad u krilitu, iz serije „crne slike“, zašto baš taj? 

Miroslav Rodić: Prethodni logo Fondacije Brtka Kresoja činile su četiri paralerne linije, izvučene dijagonalno na beloj pozadini. Refleksija ovog loga bila je istovetna refleksiji Bele slike.

Neposredno nakon smrti umetnice njena fondacija je prestala sa radom. 

Novi logo, linearno grafičko rešenje na crnoj pozadini  simbolizuje postuhumno osnovanje nove fondacije Mira Brtka.

Izložba Refleksije donosi:
Stručna vođenja izložbe Mire Brtke, koja organiizuju Fondacija Mira Brtka i Muzej grada Beograda, a vode Selena Andrić i Anđela Maletić, istoričarke umetnosti, kao i Tijana Gogić, umetnica predstavljaju najbolji način da se bolje upoznamo sa Brtkinim stvaralaštvom i životom kao umetnice. Do kraja izložbe, termin za stručna vođenja je subota u 13 časova.

Zanimljivo je da su njeni radovi iz šezdesetih prilično slični radovima koje je ona ponovo kreirala dvehiljaditih. Kažu da se samo po datumu može odrediti iz kog su perioda?

Miroslav Rodić: Ova konstatacija ne može da se odnosi na sve njene periode i faze. Činjenica je da se strastveno predavala uzbuđenjima koja su je obuzimala prilikom istraživanja novih vizuelnih rešenja, što se na kraju krajeva vidi u brojnim kompleksnim i heterogenim ciklusima. Međutim, koliko god su je istraživanja i eksperementisanja vodila u različitim pravcima, toliko su je ista vraćala ekspresiji bele boje. 

Šta je najviše uticalo na njeno stvaralaštvo, film, grupa Illumination i japanski umetnik Nobuja Abe, to što je u sebi nosila sliku vojvođanskih pejzaža..?

Miroslav Rodić: Jednostavno sve zajedno. Njena čulnost i senzibilitet, znatiželja i potreba za usavršavanjem, činile su je čistom i otvorenom za sve uticaje. 

Mira Brtka je bila neumorni vizuelni istraživač koja je za sobom ostavila fascinantan umetnički opus.

Foto: Miss Stills Photography // Tijana Janković-Jevrić // Vladimir Jevrić