Istina je da u ljubavi biramo one koji liče na nas. Moguće je i da ta sličnost ne može tačno da se odredi, ali u celokupnom našem vizuelnom doživljaju postoji. Nekad je prisutna u načinu kretanja, stavu, položaju ruke... ili u obliku i crtama lica. Ipak, i kada naše sličnosti nisu toliko vidne, kada počnemo da živimo zajedno postaju veoma prepoznatljive.
Joined10/06/2012
Articles469
Sanja Rešćanski, diplomirani novinar, radi i kao instruktor u plesnoj školi. Baveći se ljudskim telom i emocijom kroz igru, čovekova slabost joj nije strana. Upravo zbog strahova ljudi koje poznaje i sa kojima radi, njihovih nedoumica, donošenja pogrešnih odluka i velikih patnji, posvetila se istraživanju svega onoga što je okružuje i što je ponekad gleda pravo u oči, a to su strahovi, velike ljudske želje, snovi i glad za ljubavlju... Piše za rubriku stvaran svet.
U plesnim školama, sve je manje dečaka i mladih muškaraca. Devojke i žene, upisuju plesni tečaj zbog ženstvenosti, lepog tela, ali i ljubavi prema pokretu. Ipak nemaju sa kim da vežbaju. Razlog je važeće mišljenje da ples smanjuje muževnost...
Odlazak na venčanja, žurke, rođendane, proslave na kojima većina dolazi sa svojom drugom polovinom, nije baš uvek prijatan. Ukoliko smo bez partnera, period oko tridesete, čini da se osećamo kao da ne pripadamo ovoj planeti, pa čak i ako smo srećni i zadovoljni. Odlazak na pomenuta veselja može da bude traumatičan, ali samo dok ne shvatimo sebe.
Prevelika ozbiljnost narušava čovekovu sreću. Ukoliko svemu pristupamo suviše ozbiljno, ostaćemo bez energije, osmeha i želje za napretkom. Kreativnost je, takođe, nešto u čemu ćemo manjkati.
Po mišljenju mnogih život nam je poput kule od karata - veoma nesiguran i sklon lakom rušenju. Najveći problem jeste zaposlenost kao i priroda poslova koja nam se nudi. Nezadovoljstvo raste iz dana u dan, jer smo umorni od pokušaja da pronađemo svoje mesto pod suncem...
Mnogi su spremni na svakojake žrtve, kompromise zbog partnera. Većina veruje u romantičnu ljubav iz pesama, filmova, jer je u umetnosti predstavljena uzvišeno, viteški i skoro nestvarno. Posebno bi trebalo da obratimo pažnju na poruku koja glasi da ako nešto radimo, idemo do kraja. Problem je u tome što malo ko prepoznaje kraj i želi da ga prizna...
Mnogi ljudi vredni svake pažnje, neretko bivaju ostavljeni bez reči ili naročitog objašnjenja. Za emotivnim zločincima pati se dugo i jako. A kakva je istina o njima?
Nema poboljšanja niti srećnijeg života ako iz svega lošeg što smo proživeli ne izvučemo nešto pozitivno. Čovek emocionalno biće sklono patnjama, mora da nauči kako da se izbori sa teškim danima. Samo jake ličnosti sposobne su da donesu prave životne odluke i ostvare želje po svojoj meri...
Dan zaljubljenih, toliko slavljen i obožavan od strane mnogih parova, zadaje bol samcima. Ipak, ima i srećno zaljubljenih, koji mu ne pridaju veliki značaj. Jedno je sigurno, mnogo je različitih osećanja 14-og februara, ali i mišljenja o ovom danu.
Emotivni strahovi su kod pojedinaca toliko jaki, da jednostavno ne mogu sebi da dozvole da izgrade čvrst odnos. Ipak, katkad se desi da u odabiru za emotivno preživljavanje, naiđu na pun pogodak. Neretko se dogodi da pokušaju da od površnog odnosa stvore veliku ljubav, što im zada dodatnu bol...
Čovek je emocionalno biće i bez rešenog emotivnog života nema ni njegove pune snage i duhovne veličine. Veze su sve više bez poverenja, a reči poput ''volim te'', jednostavno više nisu u trendu. Sve to utiče na mentalno stanje svakog od nas...
Čak i u onom najvećem drugarstvu, ponekad, padnu teške reči. Nije uvek u pitanju nečija krivica, loš postupak, već čista prirodna potreba da obnovimo energiju i počnemo druženje iz početka.
Čovek je sposoban da širi ljubav, sreću svojim pozitivnim postupcima. Ipak, mnogi za to nemaju volje upravo zbog mišljenja da ih u životu ne prati sreća. Takvo mišljenje utiče na njihov duh, um, telo i celokupno životno delovanje.
Kada se zaljubimo, partnera uzdižemo do božanstva. Svet nam je prelep, a svaki dan lagan. Nije retkost da se čovek uplaši ovog osećaja i pobegne. Isto tako, svestan je da bez emocije nema napretka niti istinske sreće, čime se njegov strah pretvara u tugu. Zašto se onda odričemo ljubavi?
Često mislimo da su neke naše ljubavi bile čista slučajnost. Ipak istina je drugačija. Nije retkost da na ljubav gledamo kao na posebno biće koje nas obuzima, napada i to često bez naše volje. Trebalo bi da shvatimo da ljubav nije individua, već deo naše ličnosti. Upravo zato, naš duh i sve ono što jesmo, ili nismo, bira partnera.
U periodu ostvarivanja sebe, nailazimo na razna oduševljenja, ali i padove. Ovi drugi su uglavnom prouzrokovani nedostatkom mogućnosti da dobijemo određeno znanje i naravno nedostatkom novca. Sigurno je da niko od nas ne može da se zadovolji osrednjim znanjem o onome što nas zaista interesuje i u čemu vidimo sebe.
Čak i kada možemo da se pohvalimo da smo okruženi pravim prijateljima, dođe momenat da se osetimo toliko usamljeno da pomislimo kako niko i ništa ne može da nam pomogne. Povlačimo se u sebe, a svakodnevne obaveze nam teško padaju. Malo šta nam pruža osećaj zadovoljstva.
Verujemo da je u mnogim stvarima u životu potrebna sreća. A sreća se ne kupuje, ona se nalazi u našim glavama, jer kakve su nam misli takav nam je život. Često se zapitamo zašto neke lepe i pametne žene nemaju nikog, pa čak nikada ni ne osnuju porodicu?
Ono što velikom broju parova nedostaje jeste poštovanje kao i lično usavršavanje. Nedovoljan duhovni razvoj, odražava se loše i na ljubavno delovanje. Skloni smo javnim raspravama i otkrivanju svoje intime pred nepoznatima. Takvim ponašanjem, govorimo da ne poštujemo ni sebe ni partnera...
Svi padovi i nezadovoljstva prouzrokovana su našim lošim akcijama ili možda nedovoljnim delovanjem. Jedan od razloga tužnih dana može da bude i život u prošlosti i za budućnost. Malo ko ima sposobnost da živi u sadašnjosti.