Svojim prijateljim govorimo „Ako nemam posao, bar da imam vezu“. Ipak, ni sa pronalaskom dugo tražene osobe, neke stvari ne prestaju da nas tište.
Reči koje su odraz lepog vaspitanja, u govoru prijatelja ponekad nisu poželjne, jer mogu da zvuče uvredljivo. Pravo prijateljstvo zahteva otvorenost, iskrenu, toplu komunikaciju.
Da bismo ostali u vezi dugo i bili srećni, ne smemo da pravimo velike greške. Prevara, preljuba, laž, manipulacija, ljubomora nisu nam saveznici u ljubavi. Za pravi odnos, potrebno je lepo ponašanje i čist Um.
„Voda gasi vatru“, a „Vetar raspiruje plamen“, ali suprotni u ljubavi lako mogu da opstanu.Tako se često zavole umetnici i psiholozi, matematičari i pesnici i čine pravu harmoniju. Međutim, čovek u ljubavi pada na sitnim i spoljnim razlikama.
Čovek od brige, lako gubi zdravlje. Ružne reči, teške situacije svako izbegava, jer donose neprijatne osećaje, ali i fizičke posledice. Ipak, veoma je važno suočiti se sa problemom i ne odlagati njegovo rešavanje. U suprotnom stres koji se manifestuje kroz otežano disanje, lupanje srca, usporavanje metabolizma, može da dovede do hroničnog umora, teške depresije i bolesti.
Da li moramo da budemo rođeni pod srećnom zvezdom, kako bismo bili srećni ili zavisi od toga koliko smo visoki, koje smo godište i da li živimo u velikom ili malom gradu? Nedavna istraživanja kažu da nije u pitanju samo srećna zvezda.
Reči, zavisno od toga kako ih upotrebljavamo, mogu nas osloboditi, ili porobiti. Mogu ukrasiti život ili pak uništiti milione ljudi.
Tokom svog života, čovek ima različite uloge. On je nečije dete, đak, student, brat/sestra, prijatelj, momak/devojka, muž/žena...Svaka uloga nosi određene obaveze, pravila ponašanja, probleme i lepe momente.
Poznato je da se suprotnosti privlače. Tako postoje parovi, gde je jedna osoba temperamentna, bučna i uvek burno reaguje, a druga u svemu tiša. Ovakvoj kombinaciji često se čudimo. Ipak, borbene i mirne, pored ljubavi, vezuje ista strast, seksualna energija i sve ono što onaj drugi jeste.
Ljubavni odnos ne bi trebalo da predstavlja jedinu, ali je svakako jedna od najvećih čovekovih težnji. Kako smo pre svega emocionalna bića, nismo kompletni dok ne pronađemo svoju drugu polovinu. Koliko god da se bavimo poslom koji nas ispunjava, osećamo prazninu, koja nas tera da verujemo da je uzvraćena emocija retkost.
Želja za visokim dostignućima i težnji da budemo najbolji je pozitivna karakteristika kod većine pojedinaca. Međutim, ponekad zbog osobine perfekcioniste možemo da sagorimo u nameri da izađemo kao večiti pobednik i time rizikujemo da nas stres, razočaranje i depresije "uzmu" pod svoje.
Činjenica je da društvenim mrežama pridajemo veliki značaj. Koliko je neko psihički zdrav, da li bi trebalo da produbljujemo odnose, danas procenjujemo i odlučujemo i na osnovu njegovog ponašanja u virtuelnom svetu.
Dok ne pronađemo svoj životni ritam, ne izgradimo sebe, skloni smo veličanju i prisvajanju tuđih mišljenja. Pored nesigurnih ljudi, postoje i oni samouvereni, za koje umemo da kažemo da „kukuriču pre vremena“. Ni jedni ni drugi ne prolaze dobro u komunikaciji sa okolinom.
Loša iskustva iz prošlosti, svakoga od nas, bar na kratko, povedu u razmišljanje „Ljubav ne postoji i nikada mi se neće desiti“. Tu je i misao da su svi ljudi skloni prevarama, manipulaciji i lažima.
Pitanja koja najčešće sebi postavljamo su: „Šta želim?“, „Da li je ovo prava odluka?“, „Da li je to za mene?“, „Da li Ja to mogu?"... Čitavog života se pitamo, jer to prethodi određenim životnim odlukama. Ono što najviše povredi čoveka, emocionalno biće, jeste gubitak nečijeg prisustva bez jasnog razloga.
Sve bi nam bilo lakše kada bi shvatili da odlaganje problema donosi još veći teret. Težim problemima, poslovnim zadacima, trebalo bi da se pozabavimo na početku dana, dok nam je energija, produktivnost, na vrhuncu.
Svi oni koji Ljubav shvataju kao jedini smisao života, zavisni su od partnera, što je jednako svakoj drugoj bolesti zavisnosti.
Živimo u vremenu nedovoljne zaposlenosti, a onaj ko radi - radi 24h. Granica, tj. radno vreme, ne postoji, pa zapostavljamo sebe. Posle nekoliko meseci jurnjave bez slobodnog dana, počinjemo da gubimo kontrolu nad svojim životom.
U vremenu savremene komunikacije, ljubav je izgubila svoju potpunu snagu. Oni koji nisu na društvenim mrežama, koriste se tradicionalnim metodama u kojima drugo lice govori o njihovim osećanjima i namerama.
Da bismo došli do potpune slike svega onoga što je dobro za nas, potrebno je da gledamo i vidimo, slušamo i razumemo, i na osnovu toga gradimo put.
