Kako bismo što lakše savladali umeće batika, razgovarali smo sa Milicom Janković, pravim majstorom umetnosti ukrašavanja uskršnjih jaja voskom.
Vodena nedelja je vezana za Đurđevdan, nastupa neposredno posle đurđevske sedmice. Naziva se još i rusalna nedelja.
Po ciči zimi, usled koje pucaju drvo i kamen, a miš i mačka spavaju zajedno, po grozomornoj studi najhladniji, januar je prozvan ledenim mesecom.
Vrlo uvažen u pravoslavnom svetu, posebno kod Grka, gde važi kao opšti pomagač hrišćana, svetitelj Nikola je i kod Srba u velikom poštovanju, mnogo većem nego što bi mu pripalo po mestu koje zauzima u nebeskoj hijerarhiji. Stavljen je odmah uz Svetog Jovana-kuma i krstitelja Božjeg, i Svetog arhanđela Mihaila-prvog među bestelesnim silama uz nebeski presto.
Vavedenje je jedan od pet najvećih Bogorodičinih praznika. Pravoslavna crkva ga slavi 4. decembra. U narodu se naziva Sveta Prečista i predstavlja naročito poštovanje žena. Naziva se još i Ženska Bogorodica i veoma je uvažen kod nerotkinja i porodilja.
Sveti Toma je jedan od dvanaestorice apostola. Malo ko zna da nabroji imenom sve apostole, ali za Tomu svi znaju, naročito što je u narodu prozvan Neverni Toma. Većini nije jasno zašto je stekao ovaj nadimak - zato što je veroloman ili sumnjičav?
Naziv Miholjdan (Mioljdan) se ne može pouzdano vezati za Svetog arhanđela Mihaila, koga na 12. oktobar slave katolici. Zvanično, ovaj hrišćanski praznik ne vezuje se ni za jednog pravoslavnog sveca koji se praznuje na ovaj dan.
Oktobar se naziva kišnim mesecom, po obilnim i čestim kišama, što je znak da je zima blizu. Po narodnom shvatanju, zima počinje od Tomindana.
„Ko se krsti, taj posti“ govorilo se u narodu, jer se jednodnevni post o Krstovdanu (27. septembar) , naročito poštovao u našoj tradi
U našoj tradiciji, septembar je mesec slavlja i gozbi. Pogledajmo šta nam to donose septembarski predznaci od godine po narodnom tumačenju.
Nedelja uoči hrišćanskog praznika Preobraženje smatra se “punom nedeljom”. Na nebu je još uvek pun Mesec, posle čega će početi njegova poslednja četvrt. Tada nastaju “končani dani”. Od pradavnina postoji sprega između Mesečevih mena, promena u prirodi i u ponašanju ljudi. Sve doživljava nekakav preobražaj. Otuda i verski praznik koji nosi ime ove pojave.
Petrovdan je vrlo značajan narodni i crkveni praznik posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu. U narodu se kaže da je do podne Petrovdan, a od podna Pavlovdan. Slavi se 12. jula. Krsno je ime pojedinih rodova, a samardžije su ga proslavljale kao slavu svog zanata. Pavlovdan se proslavlja 13. jula.
Po narodnom pripovedanju Ivanjdan je tako veliki praznik da ovoga dana Sunce tri puta od straha stane. Tako se u našem narodu veruje da Sunce poskakuje i igra kada se na ivanjdansko jutro rađa, zbog čega se i ovaj praznik naziva danom Svetog Jovana Igritelja. Slavi se 7. jula kao Ivanjdan ili Sveti Jovan Letnji i predstavlja krsnu slavu mnogih rodova.
Đurđevdan je jedan od najvećih i najomiljenijih narodnih praznika. On predstavlja kalendarsku među koja polovi godinu na dva dela (od Đurđeva do Mitrova dana) i označava početak nove radne godine. Proslavlja se 6. maja i velika je krsna slava mnogih Srba.
Strasna nedelja protiče u znaku pobožnosti, molitve, blagosti i umerenosti, čime se pripremamo za najradosniji hrišćanski praznik-Uskrs.
Tajna misija životnog putovanja, koje započinjemo svake nove godine, je avanturistička, sa preokretima i neplaniranim skretanjima, a tu su i neplanirana poznanstva koja menjaju rutu života.
Otac Nikola, u narodu zvani Čudotvorac, „najveća je sila na moru“, zaštitnik je putnika i moreplovaca, u nekim krajevima se njemu mole nerotkinje, a u novije vreme njegovom danu se najviše raduju deca.
Vavedenje je jedan od pet najvećih praznika posvećenih Bogorodici. U narodu ovaj praznik se naziva Sveta Prečista i predstavlja osobito poštovanje žena. Pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 4. decembra.
O njima se govori sa dozom misterije. Evropljanima su bili čudni kako izgledom tako i načinom života. Smatrali su ih za divljake i nemilosrdno ih ubijali na svom putu ka stvaranju novog sveta.
Vašar ima važnu ulogu u srpskoj tradiciji. Na njemu se nekada prikazivalo, raspitivalo, očijukalo, veselilo i kupovalo... Prvi vašari bili su mesto trgovine, pre nego što su nastale prodavnice, a onda su polako dobijali i zabavni karakter.
