Transfiguration by Feofan Grek from Spaso Preobrazhensky Cathedral in Pereslavl Zalessky 15th c Tretyakov gallery.jpeg e1439820766740

Preobraženje – dan kada se priroda menja    

Nedelja uoči hrišćanskog praznika Preobraženje smatra se “punom nedeljom”. Na nebu je još uvek pun Mesec, posle čega će početi njegova poslednja četvrt. Tada nastaju “končani dani”. Od pradavnina postoji sprega između Mesečevih mena, promena u prirodi i u ponašanju ljudi. Sve doživljava nekakav preobražaj. Otuda i  verski praznik koji nosi ime ove pojave.

Preobraženje je kasnije uvršteno kao hrišćanski praznik, tek oko sedmog veka, i to na Istoku, dok je u zapadnim, katoličkim zemljama ustanovljeno 1457.godine. Odluku da se proslavlja ovaj praznik doneo je papa Kalist III u spomen velike pobede hrišćana u borbi protiv turske opsade Beograda u julu 1456. godine. Slavi se 19. avgusta.

Preobraženje je praznik koji veliča i čuva slavu Isusa Hrista i namena mu je da očuva nadu i  veru u spasenje. Kako je u jevanđelju zapisano, Hristos je, izveo trojicu svojih učenika (apostola Petra, Jovana i Jakova) na galilejsku goru i pred njima se preobrazio, sijajući kao svetlost. Tu mu se javiše Mojsije i prorok Ilija. Apostolima je tad rekao da o tome nikom ne pričaju dok on ne vaskrsne, jer je želeo da ih osnaži kako ne bi klonuli duhom dok on bude stradao.

U srpskom kalendaru Preobraženje je uvršteno kao zapovedni praznik. Vremenom je narod ovom prazniku dao i druga značenja i sadržaje. Po narodnom tumačenju, na ovaj dan se preobražavaju i gora i voda-lišće počinje da žuti, biljke da se suše, voda da zahlađuje… Smatra se da se i samo nebo tri puta preobražava.

U to vreme su u Homolju žene, od rana jutra, počinjale domaće poslove, kako bi se u vrednoći preobrazile. Verovalo se da će svi oni koji na ovaj praznik dugo spavaju biti preobraženi u dremljive i lenje osobe. To će trajati sve do sledećeg Preobraženja.

Na ovaj dan se u crkvama osveštavalo prvo jesenje voće, a pogotovo grožđe, koje se tad prvi put i kušalo. Čak su se mnogi vernici pričešćivali osveštanim grožđem.

U Srbiji postoji oko tridesetak hramova posvećenim Preobraženju Gospodnjem. Krsna je slava i mnogim srpskim rodovima.

ODLAZAK NEČASTIVIH
Osim verovanja o opštem preobražavanju u prirodi o Preobraženju, koje praznuju 6. avgusta, Grci imaju i verovanje da ovoga dana iščezavaju i zli duhovi i sile koje more čoveka. Stoga se ovoga dana ne kupaju u reci ili moru, ne peru kosu niti režu drva. Ovoga dana je u Rusiji bio običaj da se izlazi u branje pečuraka ili jagoda. Zato se Preobraženje naziva danom zemaljskih plodova.

Narodne izreke o Preobraženju i avgustu mesecu

  • Ako je na Preobraženje lepo, biće dobra vina.
  • Ako avgust žeže, žeći će i vino.
  • Suv avgust, suvo vino.
  • Vodeni avgust, vodeno vino.
  • Što u avgustu više kiše, to će biti vina više. Što je u avgustu kiša obilnija, to je tanje u oktobru vino.
  • Kakav avgust s početka, takav i do kraja.
  • Što mravi u avgustu veće hrpe nabacaju, to jaču zimu predskazuju.

Izvor: Srpski običajni kalendar, Mile Nedeljković