Vavedenje je jedan od pet najvećih praznika posvećenih Bogorodici. U narodu ovaj praznik se naziva Sveta Prečista i predstavlja osobito poštovanje žena. Pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 4. decembra.
Božić je dan Hristovog rođenja. Veruje se da je Hristos rođen 25. decembra po starom, Julijanskom kalendaru, što je po novom, Gregorijanskom, 7. januar. Međutim, naučnici ni danas nisu sigurni u tačan datum njegovog rođenja. U prva tri veka hrišćanstva, Božić nije praznovan, jer prvi hrišćani nisu pridavali značaj telesnom rođenju.
Vašar ima važnu ulogu u srpskoj tradiciji. Na njemu se nekada prikazivalo, raspitivalo, očijukalo, veselilo i kupovalo... Prvi vašari bili su mesto trgovine, pre nego što su nastale prodavnice, a onda su polako dobijali i zabavni karakter.
Nedelja uoči hrišćanskog praznika Preobraženje smatra se “punom nedeljom”. Na nebu je još uvek pun Mesec, posle čega će početi njegova poslednja četvrt. Tada nastaju “končani dani”. Od pradavnina postoji sprega između Mesečevih mena, promena u prirodi i u ponašanju ljudi. Sve doživljava nekakav preobražaj. Otuda i verski praznik koji nosi ime ove pojave.
Naziv Miholjdan (Mioljdan) se ne može pouzdano vezati za Svetog arhanđela Mihaila, koga na 12. oktobar slave katolici. Zvanično, ovaj hrišćanski praznik ne vezuje se ni za jednog pravoslavnog sveca koji se praznuje na ovaj dan.
Đurđevdan je jedan od najvećih i najomiljenijih narodnih praznika. On predstavlja kalendarsku među koja polovi godinu na dva dela (od Đurđeva do Mitrova dana) i označava početak nove radne godine. Proslavlja se 6. maja i velika je krsna slava mnogih Srba.
Vavedenje je jedan od pet najvećih Bogorodičinih praznika. Pravoslavna crkva ga slavi 4. decembra. U narodu se naziva Sveta Prečista i predstavlja naročito poštovanje žena. Naziva se još i Ženska Bogorodica i veoma je uvažen kod nerotkinja i porodilja.
Četrnaesti januar (prvi januar po starom kalendaru) praznični je dan u kojem se svetkuju Mali Božić, koji se uzima kao završni dan u božićnom svetkovanju, i Vasiljevdan, koji je krsno ime pojedinih rodova.
Petrovdan je vrlo značajan narodni i crkveni praznik posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu. U narodu se kaže da je do podne Petrovdan, a od podna Pavlovdan. Slavi se 12. jula. Krsno je ime pojedinih rodova, a samardžije su ga proslavljale kao slavu svog zanata. Pavlovdan se proslavlja 13. jula.
Oktobar se naziva kišnim mesecom, po obilnim i čestim kišama, što je znak da je zima blizu. Po narodnom shvatanju, zima počinje od Tomindana.
