Orthodox Bulgarian icon of St. George fighting the dragon e1430828002913

Običaji o Đurđevdanu        

Đurđevdan je jedan od najvećih i najomiljenijih narodnih praznika. On predstavlja kalendarsku među koja polovi godinu na dva dela (od Đurđeva do Mitrova dana) i označava početak nove radne godine. Proslavlja se 6. maja i velika je krsna slava mnogih Srba.

O Đurđevdanu su sklapane pogodbe za poslove u narednoj godini, pogađalo se sa slugama o uslovima najma, izravnjivali su se mnogi računi, plaćali porezi…

Narodni običaji kojima je propraćen Đurđevdan su živopisni i bogati, a kako se održavaju pre i posle samog Đurđevdana, može se reći da sačinjavaju poseban, đurđevdanski ciklus običaja.

U okolini Niša, uoči Đurđevdana je u sud sipana voda. U vodu se polagalo crveno uskršnje jaje, dren, zdravac, kopriva, vrba i čuvarkuća. Tom vodom, koja je prenoćila sa biljem i jajetom, ujutru su se umivali ukućani kako bi preko cele godine bili zdravi i rumeni. Uskršnje jaje se ostavljalo da čuva kuću do sledećeg Uskrsa. To jaje se zatrpavalo pod voćku koja nije davala ploda, da bi se obezbedio rod za sledeću godinu.

 Đurđevdanski običaji imaju veseli karakter. Među njima se izdvajaju đurđevdanski uranak, pletenje venaca, hvatanje maja i prva muža. 

Na svim prostorima koji su bili naseljeni Srbima, mladež je odlazila na uranak, dočekujući zoru u veselju i viteškom odmeravanju. Na sve one koji bi đurđevdansku zoru dočekali u postelji gledalo se sa prekorom. Po narodnom verovanju, ako bi neko zaspao i propustio uranak, taj bi bio bolešljiv i trom, a kako bi se spasao morao bi da odspava i na Markovdan. Tako bi se izbavio od bolesti, lenjosti i tromosti.

Biti budan i hitar- podrazumevali su se o Đurđevdanu i zbog neobičnog običaja koji se zvao „predavanje sna“.

Na ovaj dan niko se nije odazivao na nečije pozive, jer se smatralo da bi onaj koji poziva mogao da prenese lenjost i uspavanost koja bi trajala sve do sledećeg Đurđevdana.

Pletenje đurđevdanskih venaca održalo se i do današnjih dana. Njima su se ukrašavale vratnice, kapije, kuće i privredne zgrade, štale i obori…

LookerWeekly magazin Bitef 2022 baner

Hvatanje maja

„Hvatanje maja“ je donošenje vode od bistrih kapi, uhvaćenih sa vodeničkog vitla, u kojoj su se umivale i kupale devojke, verujući da će tako duže biti mlade i lepe, održalo se do sredine dvadesetog veka.

Običaj prve muže stoke očuvan je do danas.

Dan mlekara

Kod svih evropskih naroda Đurđevdan je važan praznik. U Italiji se praznuje kao San Giorgio, dan stočara, ili dan mlekara koji tada počinju novu trgovačku godinu.

Lekovita rosa

U Rusiji se đurđevdanska rosa smatra lekovitom i čudotvornom, pa su seljaci rano teraju svoju stoku na ispašu kako bi se okvasila i zaštitila od bolesti. Tom prilikom se stoka tera vrbovom grančicom, osveštanom na Cveti, kako bi se u zdravlju množila.

Kraljice

Obredne povorke kraljica, koje su se do današnjih dana očuvale uglavnom u jugoistočnoj Srbiji, zaostavština su slovenske pradavnine. U nekim predelima počinju da se javljaju oko Đurđevdana. U južnom Banatu one slove za „oblačare“-devojke koje svojom pesmom i igrom mogu da odvrate gradonosne oblake od sela i njiva. U njih, po pravilu idu, najlepše devojke koje lepo pevaju, a obrednim obilaskom sela gledaju kuće u koje bi mogle da se udome.