Swiatowit3011

Vidovdan-dan Svetovida           

Kumir Svetovida iz Zbruča

Svetovid je staro slovensko božanstvo i kao svetac nije bio poznat hrišćanskom učenju. Vidovdan je kao praznik Srpska pravoslavna crkva unela u svoj kalendar tek 1892. godine, stavljajući ga iza imena svetog Amosa i kneza Lazara, čije je kultove negovala na ovaj dan (28. jun).

Najprelomniji događaj u srpskoj istoriji-Kosovska bitka, zbila se na Vidovdan. Tako su se u srpskoj narodnoj svesti preplitali istorijska zbilja i narodna verovanja iz pradavnina. Povezala su se dva mita-slovenski i kosovski,  koji su se slili u celinu uokvirenu pravoslavljem.

Vidovan-dan Svetovida ili Svetog Vida u srpskoj tradiciji je dan kada se, po verovanju, sve vidi. Ovo božanstvo je kod baltičkih Slovena predstavljalo boga svetlosti, obilja, rata i pobede. Imao je četiri glave koje su mogle da vide na sve četiri strane sveta, te je važio za svevidećeg boga. Atributi su mu bili mač, zastava, orao i koplje.

Kameni ebručki kip Svetovida iz desetog veka, koji se čuva u muzeju u Krakovu, najbolje pokazuje ovog svevidećeg boga-na četvorostranom kamenu je četvoroglavo božanstvo, sa zajedničkim pokrivalom glave. Analogiju nalazimo sa „svevidimom“-okom koje se u hrišćanstvu pridaje Isusu Hristu.

U korenu reči „vid“, koja je praslovenska, sadržana je reč „vjedi“, što znači: znanje, a to značenje ima i drevna indijska reč „veda“. U pradavnini, saznavanje je bilo pronicanje u suštinu stvari i pojava, zahvaljujući čulu vida.

Kako etnolog Mile Nedeljković u knjizi „Srpski običajni kalendar“ kaže, mi i danas za neke nepobitne činjenice kažemo da su „očevidne“(očigledne), a sposobnost pronicanja i odgonetanja budućnosti zovemo vidovitost. Po tome Svetovid je božanstvo sudbine i proricanja. Zato je razumljivo što ostala božanstva kod baltičkih Slovena izgledaju kao polubogovi prema Svetovidu.

LookerWeekly magazin Oktobarski salon 2022 baner

Legenda našeg naroda kaže da na Vidovdan kukavice kukaju, a u gluvo doba noći sve vode na Kosovu poteku crvene kao krv.

Na Vidovdan se provetravala odeća, devojačka sprema i tkanja, ali i novac se iznosio „na sunce“ kako bi se množio. Na taj dan su se započinjali ženski ručni radovi, a mlade pletilje su započinjale svoja prva pletiva.

Na ovaj dan se brala trava-vidovčica, koja se potapala u vodu i njom su se umivali svi oni koji su imali bolesne oči. Neki etnolozi tvrde da su se i zdravi, u nekim našim predelima, umivali vidovčicom,  kako bi očuvali „oko sokolovo“.

Zabeležen je i običaj devojačkog gatanja, kako bi uz pomoć svevidećeg Vida doznale kad i za koga će se udati.

Vidovdan je jedan od osamnaest zaprešnih dana, kada se striktno pazilo da se ne „ogreši“, odnosno kada su zabranjivani neki poslovi, naročito ženski (tkanje, predenje vune, šivenje). Kovači ga proslavljaju kao svoju,  zanatsku slavu.

Praznovanje Svetog Vida se odlikuje vedrinom. Oduvek je bio praznik radosti kao i sve svetkovine letnje ravnodnevice.

foto wiki