Naziv Miholjdan (Mioljdan) se ne može pouzdano vezati za Svetog arhanđela Mihaila, koga na 12. oktobar slave katolici. Zvanično, ovaj hrišćanski praznik ne vezuje se ni za jednog pravoslavnog sveca koji se praznuje na ovaj dan.
Kako bismo što lakše savladali umeće batika, razgovarali smo sa Milicom Janković, pravim majstorom umetnosti ukrašavanja uskršnjih jaja voskom.
Bogojavljenje je jedno od petnaest najvećih hrišćanskih praznika. Slavi se 19-og dana u godini i označava dan kada je Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista. Isus Hristos je do tada živeo sa svojom majkom i njenim mužem Josifom, kao drvodelja...
Božić je dan Hristovog rođenja. Veruje se da je Hristos rođen 25. decembra po starom, Julijanskom kalendaru, što je po novom, Gregorijanskom, 7. januar. Međutim, naučnici ni danas nisu sigurni u tačan datum njegovog rođenja. U prva tri veka hrišćanstva, Božić nije praznovan, jer prvi hrišćani nisu pridavali značaj telesnom rođenju.
Cvetna nedelja predstavlja početak šeste nedelje uskršnjeg posta. Uskršnji post nekada su u prošlosti mogli da izostave samo starci i bolesni, a danas je to individualna odluka. Cvetna nedelja predhodi velikom prazniku pod nazivom „Cveti", koji ove godine pada 17. aprila...
Holi je hinduistički drevni festival, poznat kao Festival boja. On je jedan od najbitnijih i najsvečanijih festivala u Indiji i obuhvata više rituala.
Po narodnom pripovedanju Ivanjdan je tako veliki praznik da ovoga dana Sunce tri puta od straha stane. Tako se u našem narodu veruje da Sunce poskakuje i igra kada se na ivanjdansko jutro rađa, zbog čega se i ovaj praznik naziva danom Svetog Jovana Igritelja. Slavi se 7. jula kao Ivanjdan ili Sveti Jovan Letnji i predstavlja krsnu slavu mnogih rodova.
Četrnaesti januar (prvi januar po starom kalendaru) praznični je dan u kojem se svetkuju Mali Božić, koji se uzima kao završni dan u božićnom svetkovanju, i Vasiljevdan, koji je krsno ime pojedinih rodova.
Oktobar se naziva kišnim mesecom, po obilnim i čestim kišama, što je znak da je zima blizu. Po narodnom shvatanju, zima počinje od Tomindana.
Vašar ima važnu ulogu u srpskoj tradiciji. Na njemu se nekada prikazivalo, raspitivalo, očijukalo, veselilo i kupovalo... Prvi vašari bili su mesto trgovine, pre nego što su nastale prodavnice, a onda su polako dobijali i zabavni karakter.
