Screen Shot 2014 09 16 at 21.15.08

Zadivljujući život Asteka      

O njima se govori sa dozom misterije. Evropljanima su bili čudni kako izgledom tako i načinom života. Smatrali su ih za divljake i nemilosrdno ih ubijali na svom putu ka stvaranju novog sveta. Susret sa španskim osvajačima ih je desetkovao, ne  samo zbog  oružanih sukoba, nego i zbog novih bolesti na koje nisu bili imuni. Bili su hrabri i spretni ratnici, uživali su u sportu i umetnosti, posedovali su svoje pismo i jedinstveni robovlasnički sistem.

Asteci su živeli na prostoru Južnog Meksika. Bili su indijanski narod sačinjen od tri plemena. Pre dolaska španskih osvajača živeli su u svom uređenom sistemu koji je podrazumevao obavezno obrazovanje, negovanje kulture sporta i umetnosti. Porodične vrednosti i tradicija bile su od ogromnog značaja jer su predstavljale osnov ovom fascinantnom društvu. U istoriji su ostali upamćeni i po jedinstvenom robovlasničkom sistemu, ali i po vrlo krvavim verskim ritualima.

Obrazovanje

Svi roditelji morali su da podučavaju svoje naraštaje raznim veštinama.

Takođe, sva deca su morala da pohađaju javne škole koje su bile podeljene na muške i ženske. Plemićka deca učila su o politici, istoriji, astronomiji i umetnosti. Učitelji su ujedno bili i sveštenici.

Ostali dečaci, koji su pripadali nižim društvenim slojevima učili su umetnost ratovanja, a devojčice veštine vezane za domaćinstvo.

Jedinstven robovlasnički sistem

Siromašni građani često su prodavali sebe i svoju decu kao robove. No, nije samo po tome ovaj  robovlasnički sistem jedinstven. Za razliku od ostalih drevnih civilizacija, Asteci nisu smatrali da poseduju robove. Do slobode rob je mogao doći na više načina. Mogao je da se skloni u bilo koji hram i na taj način bi poništio svoje robovanje.

Takođe bi mogao da pobegne od svog gospodara i da zgazi u ljudski izmet pre nego što ga gospodar sustigne. U tom „ganjanju“ robova mogao je da učestvuje samo gospodar, koji nije smeo da u hajku na odbeglog roba krene sa pomagačima.

Robovi su mogli da imaju svoju ličnu imovinu pa samim tim i mogućnost da isplate otkup za ličnu slobodu.

Pismo i jezik Asteka

Njihov jezik zvao se N’ahuatl. U pisanju služili su se slikovnim pismom, jedna reč-jedan simbol. Slova su zapravo bile slike, npr. nacrtana riba je označavala isti pojam.

LookerWeekly magazin Bitef 2022 baner

Složene konstrukcije rečenica sačinjene od niza slika, obavezno su evidentirali i taj posao su obavljali sveštenici. Vodili su evidenciju o porezima, državnim finansijama, istoriji njihovog naroda kao i o verskim ritualima. Sveštenici su prvo skicirali slikovne simbole ugljenom, a potom su ih bojili jarkim prirodnim bojama. Pisali su na koži jelena ili kori drveta.

Tako sabrani tekstovi ličili su na harmonike koje su na krajevima bile pričvršćene drvenim letvicama. Te zbirke tekstova na savijenim trakama, predstavljale su knjige, iako su se izgledom razlikovale od ovih koje mi danas znamo.

Umetnost i sport

Pismo je bilo i umetnički izraz, jer je bilo slikovno. Umetnost Asteka je imala i religijski karakter, jer su se na taj način obraćali bogovima.

Bogate su zbirke skulptura pronađene na prostorima gde je ovaj narod živeo. To dokazuje da su se bavili vajarstvom. Pravili su kipove od kamena, drveta i kostiju. Poznavali su grnčariju i vajali su od gline skulpture i kućne predmete.

Od sportskih igara zabeleženo je da su voleli timsku igru zvanu Ullamaliztli. Ona se igrala malenom loptom i cilj je bio da se ona ubaci u mali kameni obruč. Igrači su mogli  da dodiruju loptu glavom, laktovima, kukovima i kolenima i ona nije smela da padne na zemlju.

Ritualno žrtvovanje ljudi

Asteci su verovali da je bog Sunca večito gladan i da je potrebno da ga redovno hrane ljudskom krvlju. Ovaj običaj nije usamljen, ljudske žrtve poznavali su i ostali indijanski narodi. Obično su žrtvovali ratne zarobljenike, mada je bilo i dobrovoljaca među saplemenicima, kojima je to predstavljalo veliku čast i ponos.

Antropolozi tvrde da su među Astecima bila česta i masovna žrtvovanja. Zabeleženo je da je u jednoj godini žrtvovano čak 20.000 ljudi. Kanibalizam je takođe bio deo verskog rituala.

Neki naučnici veruju u tezu da je kanibalizam iz verskih razloga bio samo paravan jer je glad bila često veliki problem. Na taj način bi se populacija obskrbila mesom. Tome u prilog idu i pronađeni skeleti na kojima se jasno vide tragovi kidanja, rezanja pa i kuvanja ljudskog mesa.