Feast of the Cross Nouharad Last XV c

Vozdviženije Časnog Krsta – Krstovdan        

„Ko se krsti, taj posti“ govorilo se u narodu, jer se jednodnevni post o Krstovdanu (27. septembar) , naročito poštovao u našoj tradiciji.

Crkva ovaj praznik naziva Vozdviženije Časnog Krsta i koji je jedan od dvanaest velikih Gospodnjih praznika. Časni krst na kojem je Isus izdahnuo, pronašla je mati cara Konstantina, carica Jelena, na današnji dan 317. godine. Bio je ukopan u temelju idolskog hrama posvećenog boginji Veneri.

U čudotvornu moć  Časnog Krsta osvedočili su i sami pronalazači. Po pričama, njime su vaskrsavali umrli i lečeni bolesni. Zato i nosi ovo ime.

Car Iraklije je kasnije, 628. godine uzdigao ovaj krst na Golgotu i položio ga u hram Svetog Vaskrsenja. Uzneo ga je u bednoj odeći, bos, poput Hrista.

U našem narodu postoji verovanje da bi na ovaj dan bilo valjano da se iskopaju rupe za sadnju voćki, da bi se grane „krstile“, odnosno razgranavale.

U Leskovačkoj Moravi su na Krstovdan nosili  na osvećenje bosiljak, jabuku, grožđe i žito, verujući da će bosiljak potopljen u svetu vodicu pomoći ženama pri porođaju.

LookerWeekly magazin Bitef 2022 baner

U Homolju su iz istog razloga na Krstovdan u zoru brali karfiol i čubar.

U mnogim krajevima se vreme predskazivalo po tome kakvo će ono biti o Krstovdanu. Ako je ovaj dan oblačan, zima će biti snegovita, a ako je suvo, biće sušna godina.

Krstovdan je zavetni dan u nekim krajevima i krsno ime pojedinih rodova.

U Rusiji se drži da do Krstovdana treba i poslednje povrtarske vrste da budu ubrane (kupus, bela repa). Po verovanju, u prirodi se ovoga dana dešavaju promene, te nije bilo preporučljivo ići u šumu, jer se zveri i gmizavci (gamadi, zmije, medvedi) vraćaju i pripremaju za zimu, pa bi susret sa njima bio koban.

Izvor: Srpski običajni kalendar, Mile Nedeljković