Biti dobar čovek, podrazumeva rad na sopstvenim manama i stalno usavršavanje, duhovni razvoj. Bez duhovnog razvoja nema dobrote. Ipak, da bismo bili kompletni, potrebno je da se razvijamo u svim pravcima...
Joined10/06/2012
Articles469
Sanja Rešćanski, diplomirani novinar, radi i kao instruktor u plesnoj školi. Baveći se ljudskim telom i emocijom kroz igru, čovekova slabost joj nije strana. Upravo zbog strahova ljudi koje poznaje i sa kojima radi, njihovih nedoumica, donošenja pogrešnih odluka i velikih patnji, posvetila se istraživanju svega onoga što je okružuje i što je ponekad gleda pravo u oči, a to su strahovi, velike ljudske želje, snovi i glad za ljubavlju... Piše za rubriku stvaran svet.
Ljudi se rastaju i posle mnogo zajedničkih, prelepih godina. Njačešći razlog je nestanak strasti. Tu je i objašnjenje da nema više emocije. Istrošilo se sve ono čime su partneri svesno raspolagali. Neki uspeju da probude u sebi i partneru ono skriveno, novo i spasu odnos. Ipak, za to je potrebna jaka želja kao i čista misao, saradnja, pod pretpostavkom da niste pogrešili u izboru.
Ljubavnu, životnu sigurnost svi želimo, ali ova želja najviše je izražena kod ljudi koji su u prošlosti više puta bili povređeni. Zato su oni nesvesni sadašnjosti. Misle samo na sutra, što u vezu unosi nemir, pa poraz i naravno patnju. Sve to rade zbog toga, jer ne veruju da radost, a posebna onu koju osećaju u dvoje, može biti trajna...
Za nekoga kažemo da je roker, za drugog da je „turbo- folker“, trećeg da je „metalac“, četvrtog da je „bluzer“, pa onda „džezer“, a tu je i klasičar... Muzika je nekome nebitna, bar tako on misli, a drugima je sve u životu, ili dobar njegov deo. Možemo da čujemo od drugih da govore kako nemaju sluha, ritma. Ipak, muzika je u svemu što nas okružuje i ona može da se čuje ako se dobro sluša...
Smanjen libido umanjuje broj ljubavnih i srećnih dana. Desi se da postanemo nezainteresovani za partnerski odnos, a sve zbog materijalnog nezadovoljstva, loših emotivnih iskustava, preteranog rada...
U periodu u kojem nam je duhovnost smanjena ulazimo u borbe kojima, u trenucima duhovnog rasta i bogastva, nismo skloni. Bilo da je posao u pitanju, druženje, proradi nam posesivnost, ljubomora, pa umemo da budemo i neprijatni. Uzrok svemu tome je umor...
Predrpaznična euforija donosi posleprazničnu depresiju i ne samo zbog preteranog jela i pića, već i zbog emotivnih poteza. Mnoge poruke koje su se slale tačno u ponoć bile su pod uticajem alkohola ili usamljenosti i donele su osećaj još veće tuge. Ipak, nije sve tako crno..
Naša spoljašnjost može vešto da sakrije naša osećanja i razmišljanja. Ali za ostvarenje odnosa, veoma je bitno da pročitamo sadržaj potencijalnog ljubavnika.
Čest problem je sa kim i gde otići za najluđu noć, ali baš uvek imamo problem sa kupovinom poklona. Neki se trude da bude što skuplji, veći, lepši, a neki se odluče za sitnice. Koji je vaš poklon?
Čitavog života tragamo za srećom i često je zamišljamo u obliku osobe, novca, kuće, posla... Svi znamo da zdrav čovek ima stotinu želja i oblika sreće, a bolestan samo jednu... Šta možemo da uradimo da bismo došli do radosti i sreće?
Teško nam je da razumemo partnerovu bezvoljnost, pa se ljutimo i pravimo haos... Stres i nevolje na poslu, previše kućnih obaveza, ulaganje u odnose, preoptrećenost lošim vestima... Sve to utiče na ljubavni odnos, ma koliko da je emocija jaka.
Živimo u vremenu u kojem je informacija pravo zlato. Zato, kada je biznis u pitanju, postajemo kruti i nemilosrdni.
Razlog razočaranja je upravo očekivanje. Tako po preporuci prijatelja prihvatimo ljubavni sastanak. Pošto ih neizmerno cenimo, sigurni smo da ne može da ispadne baš mnogo loše. Najčešće i nije. Bar ne na prvi pogled.
Kada želimo da osvojimo nečije srce, težimo da od nas istaknemo ono najbolje. U strahu da ne ispustimo priliku, nesvesni koliko vredimo, desi se da svoje vrline prenaglasimo i dobijemo suprotan efekat. Odnosno, neuspelu ljubavnu akciju.
Istina je da na mobilne telefone, računarske mreže zaboravimo kada smo sa ljudima koje volimo. Usamljenost nas tera da se usmeravamo na medije, jer zaboravljamo na realne probleme, ali sa druge strane, usamljeni smo jer previše vremena provodimo u virtuelnom svetu. Onaj ko je bar jednom bio u prilici da zaboravi na vreme i prostor, zna šta je sreća..
U svakome od nas postoje težina i lakoća, komplikovanost i jednostavnost, ljubav i mržnja, pamet i emocija...
Koliko puta ste videli ljubavni par izuzetne lepote, koji se non-stop dodiruje, i pomislili „mora da su ludo zaljubljeni jedno u drugo“?
Činjenica je da se ljudi najviše zbližavaju i vole u ratu, a znamo svi da se za vreme radnih akcija najviše pevalo i najlepše družilo. U strahu, tremi, radu, svi smo jednaki i najbolje se vidimo.
Svoje životne želje možete i imate “pravo” da ostvarite ma koliko godina da imate. Ono što nas sprečava da idemo u određenom smeru, jeste negativno mišljenje okoline, osuda i začuđujući pogledi. Koliko su oni zaista važni?
Malo ljudi danas može da prepozna lepotu nečije duše. U modernom društvu bitno nam je da se dopadnemo svima, da zaradimo puno novca i steknemo sposobnost da maniplišemo, i uzimamo od drugih, a ne dajemo ništa. Takvi nismo sposobni za Ljubav, a ubeđeni smo da ona zapravo ne postoji.
