Za noćne ptice odgovorna genetika
Razlog zašto ste baš ranoranioci ili noćne ptice nalazi se u vašoj genetici – otkriva nam najnovije istraživanje minhenskog LMU…
Kada bi nam to svakodnevne obaveze dozvoljavale, neki od nas bi spavali i po deset sati dnevno. Noću bi učili, stvarali ili se zabavljali gledajući filmove do rane zore. Ima i onih kojima je par sati sna više nego dovoljno, kao što je to bio slučaj sa čuvenim Nikolom Teslom.
Poznata je i izreka “Ko rano rani, tri sreće grabi.” Međutim, ako ste spavalice to ne znači da niste marljivi. Naprotiv, to je jednostavno u vašoj prirodi, u vašim genima.
Genetski fakor koji od ranije poznat po svom uticaju na srčana oboljenja i dijabetes, takođe je odgovoran i za dužinu našeg sna. U nauci ga nazivaju ABCC9. Sličan gen je pronađen i kod vinskih mušica. Kod sisara je aktivan u mišićnom i srčanom tkivu, kao i u mozgu i pankreasu. Njegov uticaj na spavanje je otkriven tokom iscrpnog evropskog istraživanja. Tom prilikom je učestovalo 4 000 ispitanika.
Analizom genetike i ponašanja ispitanika otkriven je razlog veće ili manje pospanosti. Osobe koje imaju dve kopije jedne varijante pomenutog gena, kraće spavaju. Spavalice imaju druge dve varijante kopije gena ABCC9.
Dužina sna zavisi od brojnih faktora. Koliko ćete da spavate zavisi od vaših godina, pola, količine stresa, kao i da li se budite tokom noći. Ipak, da li je neko ranoranilac ili noćna ptica zavisi od genetike.
foto: Tijana Janković
