Kako su je slavili kroz istoriju širom planete
Nova godina, simbol rađanja jednog novog ciklusa. Vreme opraštanja od stare godine, sumiranje lične istorije, koja je proživljena u dvanaest meseci. Ona je ujedno i nov početak. Datum se razlikuje od kulture do kulture baš kao i običaji koji je opisuju…
Kelti
Kelti su slavili krajem oktobra Šamhan, u doslovnom prevodu to bi značilo-kraj leta. Sakupljali su biljku imelu da bi terali zle duhove. Verovali su da baš u to vreme, kada sunca ponestaje, duhovi mrtvih predaka dolaze da progone žive. Tu se završavao njihov godišnji ciklus.
Škotska verovanja
U Škotskoj se ovaj praznik zove Hogmanaj. U nekim selima se i danas pale burad sa katranom i kotrljaju ulicama da bi se godina „izgorela”. Škoti procenjuju kakva će im biti godina po tome ko će im ući u kuću. Smatra se da će godina biti blagorodna i uspešna ako im prvi gost toga dana bude tamnokos i nosi domaćinu poklone.
Vijetnam
U Vijetnamu se Nova godina zove Tet i pada između 21.januara i 19.februara. Veruje se da na taj dan kućni bog odlazi na nebo da bi izvestio ko je od ukućana te godine bio dobar, vredan i poslušan, a ko lenj i loš. U Japanu se odmah posle ponoći ljudi smeju, jer se veruje da će im to doneti novu energiju i sve opštu sreću u nastupajućoj godini.
Kina
Kinezi slave Novu godinu između 17.januara i 19.februara. Taj period se vezuje sa doba mladog Meseca. Slavi se raskošno sa velikim uličnim procesijama. Pale se lampioni, koji simbolizuju svetlost, čiji je zadatak da obasja put novom letu. Da bi se oterali zli duhovi koji borave u tami, Kinezi pale petarde, i prave neverovatnu buku. Oni koji su sujeverni, na taj dan imaju običaj da papirom zapečate prozore i vrata na domovima, sve dok slavlje ne prođe. Na taj način se sprečavaju zli duhovi da se usele u domove.
Stari Rimljani
Rimljani su dugo slavili Novu godinu prvog marta. Tako je bilo sve do 46. godine pre nove ere, kada je Julije Cezar, uveo kalendar kojim se i danas služimo i merimo vreme. Januar je dobio ime po rimskom bogu Janusu, koji je bio dvoglav. Jedna glava mu je bila okrenuta ka staroj godini, a druga ka novoj. Novogodišnje proslave u Rimu zvale su se Kalende. Ljudi su ukrašavali svoje domove, razmenjivali poklone. Robovi i robovlasnici su živeli tih dana u miru i slozi. Zajedno su slavili ovaj praznik. U periodu slavlja svako je mogao da radi šta god je želeo bez ikakvih ograničenja.
Egipat i Vavilon
Drevni Egipćani su Novu godinu slavili u septembru. To je period kada reka Nil poplavljuje zemlju. Tada su Egipćani iznosili statuu boga Amona, njegove žene i sina. Stavljali bi ih u brod kojii bi plovio po Nilu. Veselje bi trajalo čitavih mesec dana. Potom bi se statue vraćale u hram.
U Vavilonu (današnji Irak) Nova godina se proslavljala u proleće. Kralj bi skinuo svoju odeću i potpuno se povukao sa prestola. Nekoliko dana svako je mogao da čini šta mu je volja. Potom bi se kralj vratio, raskošno odeven, na čelo veličanstvene procesije, čime bi se slavlje završilo i život bi se vratio u normalu.
Iran
Muslimani i danas slave u Iranu 21.marta nov početak godine. Nekoliko nedelja pre proslave, stavljaju pšenicu na tanjiriće i zalivaju je da proklija. Na taj način se priziva novi godišnji i životni ciklus.
Indija
U severnoj Indiji za Novu godinu, koja pada u proleće, nosi se cveće, a žene su obavezno obučene u žuto. Na jugu u Kerali, majke stavljaju poslastice, cveće i poklone na tanjiriće. Ujutro na dan dočeka, decu , vezanih očiju vode do darova. U centralnoj Indiji Nova godina je krajem oktobra i zove se Divali. To je praznik svetlosti i vatre, odnosno vatrometa i petardi.
Savremeni rituali
Postoje i savremene zanimljive tradicije, poput one u Vankuveru u Kanadi, gde se tradicionalno kupaju u ledenoj vodi za Novu godinu. Ovaj ritual je sličan pravoslavnom običaju kupanja za Krstovdan.
Nova godina je doba kada se donose važne odluke. Suočavamo se sa svim onim što smo ostvarili u prethodnoj i pravimo planove za nastupajuću godinu. Usled globalizacije u današnjem savremenom svetu ovaj praznik se svodi na preteranu kupovinu i trošenje novca. Obično se proslavlja ispred ekrana, uz buku i veselje, a za „žrtvu” se prinose neumerene količine hrane i pića.
Foto: Tijana Janković
