crna mačka

Crne mace na lošem glasu!

Sujeverje, baksuz ili nešto treće?

Pripremila Janja Rešćanski

Sujeverni ili ne, koliko ste puta doživeli neku neprijatnost kada vam crna mačka pređe put? Koliko vas je opsovalo, pljunulo tri puta i vratilo deset koraka unazad kako biste izbegli moguću nesreću? Sigurno je svako od vas bar jednom to doživeo. Crna mačka nas asocira na baksuz i nesreću, te nije ni čudo što su toliko omražene u narodu, ali bez realnog razloga…

Crne, elegantne, mistične, vide i po mraku i savršeno se uklapaju u noćnu tminu te postaju nevidljive. Ove osobine crnih mačaka oduvek su fascinirale ljude. U mnogim kulturama su im pripisivane natprirodne moći. Smatrali su ih  đavolovim  ljubimicama i veštičijim družbenicama. Gde su one tu su i loši duhovi, bolesti, baksuzi i smrt. I dan danas ljudi ih se klone i neretko ubijaju.

Još u starom Egiptu, mačke su bile svete životinje. Kako bi uništili paganska verovanja i običaje hrišćanski misionari su širili mit o „nečastivom” i to tako što su smatrali crnu mačku za otelotvorenje demonskog  zla i nesreće. Tako je počeo progon ovih divnih stvorenja…

Jedna od istorijskih činjenica koja je postala i mit o baksuznoj  crnoj mački vezuje se za engleskog kralja Čarlsa Prvog (1600-1649). On je najviše na svetu voleo svoju crnu ljubimicu. Toliko je bio vezan za nju da je živeo u stalnom strahu da će je izgubiti. Kako bi to sprečio postavljao bi stražare da je prate i danonoćno bdiju nad njom. Kada se mačka iznenada razbolela i uginula, kralju se srušio čitav svet. Tada je sve pošlo po zlu. Ostao je i bez mačke i bez prestola! Od tada, crne mačke nisu dobrodošle u engleske domove.

Mačke su nekada bile poželjne životinje na brodovima kako bi kontrolisale mišiju populaciju.  Mornari su se plašili opakih bolesti koje bi pacovi i miševi poneli sa sobom na more. Bez mačaka nije bilo ni mirne plovidbe!

LookerWeekly magazin Oktobarski salon 2022 baner

Ukoliko bi neki pijani mornar bacio mačku preko palube, ili bi ona sama upala u more, smatrali su da će neka gadna nevolja snaći brod. Baš poput mačke, tako bi i mornari mogli završiti u vodi. Verovali su u postulate „simpatičke magije” odnosno da slično-slično podržava (bacanje mačke u vodu-potonuće broda, potop).

Ukoliko bi mačka sama prišla nekom od mornara, to je bio dobar znak. Značilo bi da je mornar blagosloven te će ga pratiti sreća. Ukoliko mu mačka krene u susret, pa na pola puta odustane, to je bio baksuzni predznak.

Ova tumačenja o dobrim i lošim predznacima sudbine koje mačke, navodno, predskazuju, usvojile su i porodice nekadašnjih mornara.  U svakoj kući u kojoj je bio po neki mornar, crne mačke su bile obavezne! Smatralo se da one štite kuću i moreplovce  od nesreće. Tako je bilo još od antičkog Rima, pa sve do savremenog doba. Crne mačke su se u mornarskim domaćinstvima smatrale talijama te su bile toliko dragocene da su ih čak i lopovi vrebali.

Kada bi mornar krenuo na plovidbu, ukućani su sa zebnjom gledali kakvu sudbinu će mu mačka proreći. Ukoliko bi  životinja  krenula ka vratima to bi bio jasan znak da je put slobodan i da ga čeka mirno more. Ukoliko bi mu na izlasku iz kuće presekla put, to bi značilo da se  put odlaže  kako bi se izbegle moguće nesreće.

U hrišćanskom svetu one su anatemisane. Kletva koju je na crne mačke bacio Papa u šesnaestom veku još uvek traje. Njihovom progonu ni danas nije kraj. Godišnje samo u Italiji ubije se na desetine hiljada crnih mačaka. Razlog je, naravno, sujeverje i ljudska glupost.

Foto: luigi diamanti @ FreeDigitalPhotos.net