“Hordašenje” podataka

Kompanija „Veritas” objavila je studiju slučaja pod nazivom „Data Hoarders“ koja otkriva da čak 82 odsto IT menadžera i odgovornih IT osoba sakuplja veliku količinu digitalnih podataka koju neoraganizovano skladišti.

Ovo istraživanje sprovedeno je sa ciljem da se analiziraju navike u vezi sa skladištenjem podataka donosilaca IT odluka i kancelarijskih profesionalaca širom sveta.

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 10.022 kancelarijska profesionalca širom sveta i donosioca IT odluka, sa ciljem da se stekne uvid u to kako pojedinci upravljaju podacima. Sakupljačko ponašanje prisutno je kod 73 odsto ispitanika koji skladište podatke koji bi mogli biti potencijalno štetni za njihove organizacije.

Tu spadaju: nešifrovani lični podaci, prijave na konkurse za zapošljavanje u drugim organizacijama, nešifrovane tajne kompanije i “škakljiva” lična prepiska zaposlenih.

U nalazima istaživanja istaknuto je da donosioci IT odluka sakupljaju svoje digitalne datoteke i čuvaju 54 odsto svih podataka koje su sami stvorili. Uz to, čak 41% svih stvorenih digitalnih datoteka ostaje u izvornom stanju tokom perioda dužeg od tri godine.

I dok ovo ukazuje na to da je ponašanje sakupljača uobičajeno u većini organizacija, veliki broj kancelarijskih profesionalaca, tačnije 48 odsto njih, priznaje da oni ne bi poverovali da sakupljač podataka završi projekat u zadatom roku.

Većina ispitanika, tačnije njih 45 odsto, pre bi odabralo da radi tokom vikenda u naredna tri meseca, nego što bi se oslobodilo svih svojih digitalnih datoteka. Istovremeno, 46 odsto bi radije pobacalo svu svoju odeću, nego što bi bacilo sve svoje digitalne datoteke.

Ovaj problem trebalo bi da se reši uvođenjem Opšte regulative za zaštitu podataka (GDPR) koja stupa na snagu u maju 2018 godine. Najviša kazna za nepoštovanje propisa je 20 miliona evra, ili do 4 odsto od ukupnog prometa na svetskom nivou.