Patimo bez potrebe
Mnogi ljudi vredni svake pažnje, neretko bivaju ostavljeni bez reči ili naročitog objašnjenja. Za emotivnim zločincima pati se dugo i jako. A kakva je istina o njima?
Svi težimo ljubavnom idelu, a to je da volimo i da nam ljubav bude uzvraćena. Takođe, emociju prepoznajemo i vrednujemo prema sosptvenim uverenjima, iako ne znači da ljubav nije to što nas neko voli drugačije. Na žalost u takvom odnosu nismo sposobni da budemo srećni. Oni koji su nam slični ne nalaze se na svakom koraku, pa zato i mislimo da je ljubav retkost.
Retkost je razumevanje tuđih potreba, kao i volja, sposobnost da se nekome prilagodimo, postanemo bolji. Posebno ako iza sebe imamo loša iskustva i ako nas povlači mišljenje da smo uvek bili ostavljeni kada smo bili dobri. Strah od dobijanja, ostavljanja je ono što nam ne dozvoljava da primimo i pružimo ljubav. Mislimo da nismo dovoljno vredni i da je nemoguće da nam se desi vernost, požrtvovanost, poverenje, čvrst i iskren odnos.
Da ne bi bili povređeni, ljudi oko sebe sagrade zid izvan kojeg se pojavljuju samo pod maskom. Ostavljaju utisak da su nezainteresovani za emociju, postaju površni, laki, odlaze i dolaze u nečiji život kad im se prohte. Gube osećaj za poštovanja, jer su izgubili samopoštovanje. Misle da su dobro i da samo tako sve funkcioniše kako treba, da su zaštitićeni od svake patnje. Možda trenutno ne osećaju bol, ali ih zadaju drugima. Međutim, sigurno je da će ih takvi postupci kad-tad dovesti do osećaja nezadovoljstva, pa i kajanja zbog mnogo čega.
Odlaskom i vraćanjem u nečiji život bez pozdrava i najave, brane sebe. Ne žele vezu jer ne veruju da postoji ljubavna sreća. Zbog manjka samopouzdanja i straha od emotivnog bola, ne žele da skinu masku. Postaju veoma loši prema ljudima koji im se približe, čak na svako pitanje daju polovične i neiskrene odgovore. Kada na trenutak osete lepotu emocije i malo se opuste, brzo postaju još suroviji i nedostupniji, a sve zbog pomisli da bi mogli da se vežu. Kada se sete proživljenog emotivnog bola, ništa ne može da ih vrati na stazu ljubavi osim zdrave pameti jake ličnosti, borbe, upornosti druge polovine.
Hrabrost, je ono što im nedostaje. Svako dublje analiziranje sebe baca ih iz ravnoteže. Međutim sve što mogu da izgube na ovaj način jeste nesigurnost i jezivi strah kojim su ispunjeni. Nije retkost da se ljudi zaljubljuju u ovakve osobe iz razloga što su zatvoreni, tajanstveni i nikome slični. Odaju sliku da su svoji i na čvrstom tlu. Sve liči na to da im se partner ne dopada. Ipak istina je skroz suprotna. Sve je toliko dobro da je za njih zastrašujuće.
Život bez emocije, ljubavi nije život. Ukoliko nemamo osobu od poverenja, nekog ko nas voli i koga volimo, ne znamo šta je sreća. Čak zaostajemo u samoostvarenju, ne napredujemo, nismo ljudi već mašine za proizvodnju. Ostajemo učaureni u svojim neostvarenim emocijama, bez ideje i puni smo kompleksa. Zabave, sportske aktivnosti, koncerti, različita druženja jesu način da uživamo, ali je nedostatak ljubavnog odnosa ono što nam ipak čini prazninu.
Niko ne sme da se odrekne ljubavi. Tako gubimo sebe. Ono šega bi svako trebalo da se liši jeste negativno razmišljanja. Smišljajte prave reči, čitajte, upoznajte umetnost, koristite ih kao izvore velikog znanja. Bavite se naukom, jer to je osnov da probudite i usavršite svoju ljudskost i sredite emociju. U ljubavi vas pored srca vodi i razum. Samo čovek koji je radio na sebi može da izgradi čvrst odnos i uživa u svojoj veličini.
Nemojte da patite zbog nekoga ko je pun slabosti. Ne dozvolite da vas zavara svojom lošom maskom. Porazite ga svojom ljubavlju, čvrstim stavom i istrajnošću. Ti ljudi se plaše konačnosti, emotivne učmalosti, emocije, odnosno mogućnosti da budu ostavljeni…. Pokušajte da im pomognete i pokažete im put na kojem će postati sve ono pozitivno što jedan čovek može da bude. Spoznaće ljudske vrline, snagu, ljubav i vernost. Postaće superheroji, spremni da pomognu sebi i drugima.
Foto: David Castillo Dominici @ FreeDigitalPhotos.net
