Zova-izvor zdravlja
Jun je idealan za branje nerascvetanih cvetova zove, koji se koriste u spravljenju lekovitog soka…
U narodu je poznata kao zova, zovina, zovika, crna zova, bazga, bazgovina… Latinski naziv joj je Sambucus nigra. Pripada porodici Adoxaceae. Raste u suptropskom području severne polulopte od Azije, Evrope do Amerike.
Zova je samonikla drvenasta biljka. Raste kao grm ili drvo do pet metara visine. Raste na rubovima šuma, proplancima, zapuštenim mestima… Kora joj je na donjem delu stabla svetlosmeđa, a pri višim delovima postaje sivo-beličasta i izbrazdana. Grane se formiraju vrlo nisko, skoro od samog početka stabla. Listovi su nazubljeni, šiljasti, tamno zelene boje. Cvetovi su grupisani, a boja im se kreće od mlečno bele do žućkaste, u zavisnosti od zrelosti. Jakog su i aromatičnog mirisa. Iz cvetića se razvijaju plodovi-bobice. Kada sazru boja im postaje ljubičasta, a sok purpurne boje.
Ova biljka cveta od maja do jula. Lišće se sakuplja u proleće. Jun je idealan za branje nerascvetanih cvetova zove, koji se koriste u spravljenju lekovitog soka. Nakon branja cvetovi se nižu na konopac i odlažu na toplo mesto kako bi se osušili i sačuvali belu boju. Cvetovi koji promene boju nisu za upotrebu i moraju se baciti. Bobice zove se beru pred kraj leta, kada potpuno sazru. Od njih se pravi ukusan džem ili kompot. Kora zove se sakuplja od februara do novembra.
Zova je pravi izvor minerala. Svi delovi biljke su bogati gvožđem, kalijumom, natrijumom. Cvetovi sadrže eterična ulja bogata flavonoidom, glikozidom, hlorogenskom kiselinom. Takođe sadrži tanin i pektin. Plod sadrži eterična ulja, voćne kiseline i mnogo vitamina C.
Cvetovi zove idealni su za lečenje groznice, upale sinusa, za stimulisanje rada znojnih žlezda. Čaj od cvetova je efikasan sa suzbijanje prehlada, bronhitisa, upale pluća, otežanog disanja, astme i svih reumatskih bolesti.
Čaj od listova ove biljke je idealan lek za izlučivanje nakupljene tečnosti u organizmu i čišćenje krvi, te za lečenje jetre, pluća, želuca i creva.
Čaj od kore drveta (unutrašnji, zeleni deo), pomaže u otklanjanju urinarnih tegoba. Potpomaže rad bubrega i bešike. Treba biti oprezan u konzumaciji ovog napitka. U spravljenju čaja treba koristiti ovaj sastojak u tačno određenoj gramaži, odnosno za jednu šolju, potrebna je ravna kašičica prerađene kore. Čaj se pije kao lek, gutljaj po gutljaj u većim razmacima.
Za infekciju sluznice nosa i očiju delotvoran je zovin rastvor od cvetova. U litar vode se stavi 50 g cvetova zove, te se kuva 3 minuta, zatim se ostavi da odstoji desetak minuta. Rastvor se procedi i kao takav se koristi za ispiranje nosa i očiju.
Najomiljeniji način upotrebe zove u domaćinstvu jeste sok od cvetova. Poznat je u skoro svim kulturama i dalje je vrlo popularan zbog svojih lekovitih sastojaka i jedinstvene arome. Za pripremu ovog soka potrebno vam je 45 cvetova zove. Vodite računa da vam cvetovi budu lepi i beli. Obavezno ih operite. Skuvajte 3 kg šećera u pet litara vode. Sirup ohladite i u njega potopite cvetove zove. Sud prekriti čistom krpom i ostaviti da odstoji 24 časa. Potom procedite i dodajte sok od jednog limuna ili limuntus. Sok sipajte u čiste i sterilisane boce i ostavite na hladnom i mračnom mestu.
Ovaj osvežavajući napitak je idealan za vrele letnje dane. Sirup možete razblaživati i sa mineralnom vodom. Sok od zove je čuvar našeg imunog sistema, odličan je u prevenciji malignih oboljenja. Preporučuje se pušačima, jer čisti pluća. Štiti srce i odličan je antioksidant. Najvažnije od svega, vraća nas u srećne dane detinjstva i osvežava nam sećanje na drage mirise bakine kuhinje.
fotografija preuzeta sa: wiki
