Za nekoga kažemo da je roker, za drugog da je „turbo- folker“, trećeg da je „metalac“, četvrtog da je „bluzer“, pa onda „džezer“, a tu je i klasičar… Muzika je nekome nebitna, bar tako on misli, a drugima je sve u životu, ili dobar njegov deo. Možemo da čujemo od drugih da govore kako nemaju sluha, ritma. Ipak, muzika je u svemu što nas okružuje i ona može da se čuje ako se dobro sluša…
Koja muzika nas pokreće stvar je obrazovanja, navike, načina života, okruženja, vaspitanja, stečenog ukusa… Prvi oblici muzike datiraju iz perioda kada su se ljudi sporazumevali upravo ispuštanjem različitih zvukova. Tačnije ona je toliko bitna, jer je neraskidivi deo svakog čoveka.
Zemlje u kojima se klasika sluša samo u teškim momentina kao što je „dan žalosti“, nose dodatne posledice. Zbog toga deca ne rastu uz visoke stvaralačke muzičke vrednosti čime se sprečava razvoj njihove genijalnosti. Ipak, iako medijski nisu dovoljno propraćena, postoje mnoga javna mesta u kojima se sluša kvalitetna muzika, gde sviraju pametni bendovi, vrhunski muzičari. Da li će nam tako nešto biti dostupno, primamljivo, zavisi od našeg životnog delovanja, interesovanja, istraživačkog duha…
Posao koji podrazumeva muziku, ume da utiče na našu psihu, odnosno raspoloženje. Rad u ugostiteljskim objektima, plesnim i baletskim školama, zahteva određeni muzički žanr. Ukoliko po ceo dan slušamo samo klasiku ili samo latino, džez standarde, može doći do osećaja nervoze. Posebno su u problemu oni koji slušaju raznoliku muziku, u zavisnosti od raspoloženja. Tako latino plesač, vežbajući svakodnevno, zaželi se se rok koncerta ili dobrog džeza.
Ovde se radi o potrebi da se opustimo i iskočimo iz svakodnevnih okvira. Nije muzika doprinela da se osećamo loše, već rad i umor. Kada naš rad zahteva muziku, i dobar zvuk može da nam postane opterećenje. Jasno je da govorimo o umoru i potrebi za promenom, nekad i tišinom.
Istina je i da onaj ko sluša folk muziku, ne trpi druge zvuke. Kako tekstovi i melodija bude na živahan pokret i najniže strasti, tako ovim ljudima pesme nikad dosta.
Muzika je u velikoj meri način života i često predstavlja jednu subkulturu. Oslikava dušu pojedinca, njegovu garderobu, životni stil, stavove… Sve to ima svoje dobre i loše strane. Tako čovek iz određene muzičke subkulture, ma koliko da je u omiljenom društvu, može da se odluči na odlazak. Ukoliko se nađe u prostoru u kojem se čuju zvuci koji su van njegovog izgrađenog ukusa, ne može dugo da izdrži u aktuelnoj atmosferi.
Ipak ne treba biti isključiv, čvrstih stavova, potpuno određen muzičkim žanrom, već svoj, otvoren i svestan šta je to što nam prija, a šta ne. Koja muzika nosi vrednost i budi lepe osećaje, a koja poziva na očaj i agresiju.
Muzika je itekako bitna u razvijanju čoveka, u njegovom samoostvarenju. Ona od nas može da napravi savršenstvo, ali i nekoga ko se zadovoljava malim stvarima i čini velike životne greške. Potoje zvuci koji nas pozivaju na pijanstvo, prevare, bude u nama loše i oni koji nas umiruju, pozivaju na lepotu pokreta i izazivaju najfinija, najlepša osećanja.
Zato se informišite i naučite da slušate na vreme. Posvetite se dobroj i kvalitetnoj muzici, velikim stvaraocima. Nestrpljenje je jedna od loših i čestih ljudskih karakteristika, a muzika vam može pomoći da budete strpljivi, koncentrisani i da donosite prave odluke.
Da li će vaš dan biti ispunjen velikom energijom, ljubavlju i mirom, ili niskim trenutnim osećajima? Loša ili dobra muzika? Odluka je Vaša!
foto: freedigitalphotos.
