Muzika za preživljavanje!
Pripremila Janja Rešćanski
Uvek ste se čudili pomahnitalim babama koje đipaju u kolu, divljačkim šutkama, metalcima koji silovito njišu glavama? Podsećaju na zulu ratnike dok se njišu tamo-amo! Odakle im snaga? Nauka ima odgovor!
Naučnici su došli do zaključka da nas visoki tonovi iz okoline zastrašuju i bude u nama instikte za preživljavanjem. To i nije tako nova vest. Znamo svi kako na nas utiču zvuci sirene, isprekidani visoki tonovi, koji podsećaju na leleke i jauke. Od nekih zvukova koža nam se naježi, a kosa nakostreši. Kažu, čim naše uho čuje vioke zvuke, bude se u nama prainstikti, koji bi trebalo da nas upozore na potencijalne predatore. Tada se osokolimo, adrenalin nam se sjurne u krv i niko nije jači od nas! Probudi se u nama pasivna agresija koja svakog časa može da nas natera na samoodbranu ili pak, napad!
Naučnici se slažu da je pravi primer za ovaj efekat, upravo muzika Džimija Hendriksa! Visoki i isprekidani zvuci, kažu, deluju kao pravi poziv za preživljevanje, te stvara ljubitelje rokenrola pravim uzbuđenim životinjama!?!
Ko zna do kakvih bi sve čudesnih otkića došla nauka da je proučavala našu “narodnu” muziku? Kad zasvira harmonika i frulica, obožavalac narodne muzike postaje nešto poput Supermena! Dobija super snagu da lomi, razbija, udara… Toliko naboja, a slabo ko da je od njih ikad i čuo za Džimija!
foto: Wiki – Statua Džimija Hendriksa
