Debele žene – ideal lepote u Mauritaniji
U Mauritaniji roditelji tradicionalno goje svoje ćerke kako bi ih što bolje udali. U ovoj kulturi gojaznost je merilo lepote i prestiža!
Gojazne devojke su poželjne, društveno prihvaćene i smatrane za lepoticama u mauritanskom društvu. Mršave skoro da nemaju mogućnost da se udaju, inferiorne su i često predstavljaju sramotu za porodicu. Tako je bilo vekovima. Danas žene Mauritanije se bore protiv leblouha (tovljenja devojčica) i time se suprotsavljaju ovom prastarom običaju, koji je poguban za njihovo zdravlje.
Majke prisilno goje svoje ćerke dok su još male. Devojčice koje ne napreduju u težini često su surovo kažnjavane. “Znam toliko nedužnih devojaka koje se goje protiv svoje volje, kako bi se udale, a većina ih je obolela. Osećam se tužno kad vidim da se bore sa krvnim pritiskom, hipertenzijom i srčanim smetnjama. Djevojke su prisiljene da jedu ogromne količine masne i kalorične hrane i da piju dosta kozjeg ili kravljeg mlijeka'”, rekla je jedna od protivnica ovog običaja.
Žene Mauritanije ne vrše pritisak da se zakonom zabrani leblouh. Cilj im je da edukuju stanovništvo o štetnosti ovog običaja i njegovim negativnim posledicama. Leblouh ima svoje ukorenjeno mesto u tradiciji i veliki broj pristalica uglavnom u ruralnim sredinama.
Mnogo žena tog podneblja boluje od hipertenzije, bore se sa visokim krvnim pritiskom, srčanim smetnjama, dijabetesom i teškim poremećajima metabolizma.
Jedna od pristalica leblouha je izjavila: “Smatram da je leblouh nužan za devojke. Mršave će teško privući pažnju muškaraca u našem društvu. Imam dve kćerke koje sam počele da gojim kada ima je bilo 10 godina, tako da su brzo stasale, udale se i dobile decu pre punoletstva. Sada sam jako ponosna na njih. Znam da su neke devojke iz mlađih generacija protiv leblouha, ali nije me briga za to sve dok sam ja verna svojoj kulturnoj baštini. Sasvim sigurno nisam usamljena u tome”.
Gojaznost se ovde shvata kao statusni simbol. Opšteprihvaćeno je mišljenje da debele žene potiču iz bogatih porodica, koje imaju novca i sredstava da ih hrane.
Najveći problem današnjice je što Mauritanija ima veliki broj siromašnih te se devojčice prehranjuju hemikalijama i hranom za tov stoke.
Prema statistici iz 2007. godine, samo sedam posto gradskih devojaka se prisilno goje, dok je taj procent dramatično veći u ruralnim područjima, čak 75 posto. Državna bolnica u glavnom gradu svakodnevno primi veliki broj žrtava prisilnog gojenja. Saveti zdravstvenih radnika imaju slabog odjeka među stanovništvom koje slepo prati tradiciju.
Postoje i takozvane „farme za gojenje”, nešto poput internata, gde roditelji šalju svoje ćerke na „fizičko usavršavanje”. Direktor jedne takve farme je za medije izjavio: „Kada su male one to ne razumeju, ali kada odrastu, one su debele i lepe. Ponosne su na svoju debljinu i razmeću se pred muškarcima koji ih zbog njihove debljine smatraju izuzetno poželjnim. Zar ne mislite da je to onda opravdano? “
Najvažniji delovi tela kod Mauritanki su gležnjevi, listovi i ruke. Žene nose tradicionalne tunike, i jedino što je otkriveno, mora biti mesnato. Najprivlačnije su im strije i ogromna zadnjica. Ovaj ideal lepote važi samo sa žene, dok se od muškaraca zahteva da budu što mršaviji, atletski građeni i vretenasti.
Foto: publicdomainpictures
