Pripremila Janja Rešćanski
Da li je čovek jedino živo biće koji svoju bol, tugu i patnju spira plakanjem? Plaču li životinje kada su nesrećne i tužne?
Nauka smatra da je čovek jedino živo biće koji je sposoban da svoju dušu olakša kroz suze. Kada nas nešto boli, kada smo tužni i nesrećni, plačemo. Suze nam daju poseban osećaj olakšanja, utehe, oslobađamo se stresa, duševnog bola, negativnih emocija, razvijamo empatiju… Kada plačemo, jer smo potišteni i tužni, naše suze sadrže hormone – prolaktin i kortikotropin kao i mangan, te se posle plakanje osećamo rasterećenije i pozitivnije.
Kada vidimo krokodila da plače, da li i on tuži za nekim? Šta znače suze kod galebova, konja, pasa…? Ovo su samo neka pitanja koja kopkaju ne samo ljubitelje životinja nego i biologe i psihologe.
Krokodili, zmije, kornjače, gušteri i morske ptice imaju u uglovima očiju takozvane slane žlezde. Pticama suze često izlaze na nos. Zato one posle pojedenog plena vrte glavom, kako bi se oslobodili tečnosti koja im navire iz nosne šupljine na kljunu. Krokodil uvek plače posle obroka. Njemu nije žao svoje žrtve, nego se na taj način oslobađa suvišnih soli koje je uneo kroz hranu.
Lakrimacija je proces lučenja tečnosti iz očiju, odnosno ispuštanje suza, ili plakanje. Ovaj proces je zajednički za mnoga bića. Suze nas brane od infekcije oka, spiraju očnu jabučicu, te nam omogućavaju bolji vid. Mnogi kopneni sisari plaču za razliku od vodenih kojima voda iz okoline spira oči. To je deo procesa evolucije. Na taj način se vlaži i čisti rožnjača. Kada prašina dospe u oko životinje, suza će je lako sprati. Tečnost koja čini suze je bogata antibakterijskim svojstvima i korisnim solima.
Mnogi smatraju da je nemoguće reći da li životinje plaču zbog iritacije očiju ili iz emotivnih razloga? Mišljenja su podeljena. Do skoro se verovalo da je čovek jedino biće sposobno da plače, ali novija istraživanja pokazuju da i pojedine životinje koriste suze kako bi se rešile duševnog bola!
Neke životinje ispuštaju krike koji podsećaju na plač ljudi. Psi koji tuže zbog izgubljenog šteneta ili gazde, u stanju su da danima cvile i ispuštaju suze. Ovaj slučaj je zabeležen i kod ostalih sisara. Poznata je priča o slonici koja je plakala danima dok je ležala pored svog mrtvog partnera slona. Majmuni takođe tuže za izgubljenim bliskim bićima. Meče ispušta tužne zvuke poput bebe koja plače kada se izgubi i kada je daleko od svoje majke.
Čovek ne može da shvati ponašanje životinja, te često odbija da prepozna „ljudsku emociju“ u njihovoj psihologiji. Mnoga antropomorfna ponašanja čovek negira, smatrajući da životinja nema razvijenu svest niti emociju kako bi plakala.
Emocije kod životinja se povezuju i sa stepenom inteligencije. Na osnovu emocija životinje pamte, uče i preživljavaju. Tako je i Čarls Darvin zabeležio da je par indijskih slonova, koji su veoma pametne i društvene životinje, zatočenih u jednom zoološkom vrtu, danima ronilo gorke suze od tuge i bola.
Kroz mnoge eksperimente zabeležena je veza koja spaja inteligenciju i osećaj empatije (koja dokazano postoji kod određenih primata), a to su preduslovi za „ljudske“ emocije, pa samim tim i za „prave suze“. Ova istraživanje su podjednako bitna kako za shvatanje psihologije životinja, tako i za samog čoveka. Mnoge stvari će se bitno promeniti u toj međusobnoj interakciji ljudi i životinja ukoliko „suze“ dobiju i naučnu potvrdu da su „prave“!
foto: publicdomainpictures.net
