U vremenu savremene komunikacije, ljubav je izgubila svoju potpunu snagu. Oni koji nisu na društvenim mrežama, koriste se tradicionalnim metodama u kojima drugo lice govori o njihovim osećanjima i namerama.
Živimo u vremenu nedovoljne zaposlenosti, a onaj ko radi - radi 24h. Granica, tj. radno vreme, ne postoji, pa zapostavljamo sebe. Posle nekoliko meseci jurnjave bez slobodnog dana, počinjemo da gubimo kontrolu nad svojim životom.
Svi oni koji Ljubav shvataju kao jedini smisao života, zavisni su od partnera, što je jednako svakoj drugoj bolesti zavisnosti.
Sve bi nam bilo lakše kada bi shvatili da odlaganje problema donosi još veći teret. Težim problemima, poslovnim zadacima, trebalo bi da se pozabavimo na početku dana, dok nam je energija, produktivnost, na vrhuncu.
Pitanja koja najčešće sebi postavljamo su: „Šta želim?“, „Da li je ovo prava odluka?“, „Da li je to za mene?“, „Da li Ja to mogu?"... Čitavog života se pitamo, jer to prethodi određenim životnim odlukama. Ono što najviše povredi čoveka, emocionalno biće, jeste gubitak nečijeg prisustva bez jasnog razloga.
Loša iskustva iz prošlosti, svakoga od nas, bar na kratko, povedu u razmišljanje „Ljubav ne postoji i nikada mi se neće desiti“. Tu je i misao da su svi ljudi skloni prevarama, manipulaciji i lažima.
Dok ne pronađemo svoj životni ritam, ne izgradimo sebe, skloni smo veličanju i prisvajanju tuđih mišljenja. Pored nesigurnih ljudi, postoje i oni samouvereni, za koje umemo da kažemo da „kukuriču pre vremena“. Ni jedni ni drugi ne prolaze dobro u komunikaciji sa okolinom.
Činjenica je da društvenim mrežama pridajemo veliki značaj. Koliko je neko psihički zdrav, da li bi trebalo da produbljujemo odnose, danas procenjujemo i odlučujemo i na osnovu njegovog ponašanja u virtuelnom svetu.
Želja za visokim dostignućima i težnji da budemo najbolji je pozitivna karakteristika kod većine pojedinaca. Međutim, ponekad zbog osobine perfekcioniste možemo da sagorimo u nameri da izađemo kao večiti pobednik i time rizikujemo da nas stres, razočaranje i depresije "uzmu" pod svoje.
Ljubavni odnos ne bi trebalo da predstavlja jedinu, ali je svakako jedna od najvećih čovekovih težnji. Kako smo pre svega emocionalna bića, nismo kompletni dok ne pronađemo svoju drugu polovinu. Koliko god da se bavimo poslom koji nas ispunjava, osećamo prazninu, koja nas tera da verujemo da je uzvraćena emocija retkost.
