Koliko ste puta izgovorili „Ja tako ne bih uradi-o/la“? U ljubavi, prijateljstvu, kolegijalnosti, svi smo različiti. Da li ćemo na lepo uzvratiti lepim ili još lepšim, da li ćemo biti dosledni sebi, dati najbolje čak i kada nam nije uzvraćeno istom merom, zavisi od našeg duhovnog, mentalnog i psihičkog rasta i razvoja.
Neke stvari se ne mogu naučiti, one stanuju u najsuptilnijem delu ljudskog bića, a to su osećanja. Ona menjaju sve običaje, pravila, rutine,…pa i svet, ali nikako ne sme da se desi obrnuto, da njih bilo šta od navedenog promeni, ili potisne.
Ono što nam ona govore, ne možemo da čujemo ako su nam misli pretrpane, ako gledamo samo u cilj i zaboravimo na druge delove našeg života i sopstvene potrebe.
Da bismo bili dobri u ulozi prijatelja, kolege pa čak i ljubavnika, potrebno je da poštujemo i volimo druge, ali i da radimo na sebi.
Uvek kada poželite da sa određenom osobom podelite radost, pripremite se za mogućnost da vam neće biti uzvraćeno istom merom. Ljudi su sve manje iskreni, skrivaju osećanja i ne hvale prave vrednosti. To su oni koji nisu radili na idividuaciji.
Samo osvešćeni ljudi su iskreni, svesni značaja svakog čoveka u njihovom životu. Takvi ne prave greške u odnosu sa drugima.
Svesni svega što se dešava oko nas, sposobni da prepoznamo iskrenost i neiskrenost, prijatelje i neprijatelje, dolazimo do slobode. Dokle god očekujemo da nam uvek bude uzvraćeno istom merom, da se drugi smeju i raduju onome što i nas usrećuje, jasno je da imamo još mnogo toga da poradimo na sebi.
Počnite od oslobađanja od očekivanja. Ne ljutite se i ne izgovarajte teške reči, ako vas u važnim momentima zaboravi prijatelj. Predložite mu da počne da radi na sebi. Samo tako, prestaće da nas bole tuđe greške i bićemo sposobni za duboke, lepe i stabilne odnose.
foto:freedigitalphotos.net
