Kod omladine, ali i nešto starijih, društvena mreža je uzrok velikih emotivnih problema. Pored realnog raskida, bol nam pričinjava i uklanjanje bivšeg partnera sa liste prijatelja, kao i moguće objavljivanje da je u novoj vezi. Može se reći, da u savremenom svetu patimo duplo jače nego pre pojave Fejsbuka.
Neke osobe ne žele da preduzimaju radikalne mere u virtuelnom svetu. Više im odgovara da prate dešavanja bivše ljubavi, jer će tako brže prihvatiti činjenicu da život teče dalje. Međutim, neki drugi, odmah nakon realnog raskida, cepaju slike, brišu osobu sa liste prijatelja, ili kako se to popularno kaže, anfrenduju je. Međutim, i dalje mogu da pročitaju njen komentar ili je vide na slikama zajedničkih prijatelja. Kako je određenom broju i to bolno, odlučuju se na opciju „blokiraj“, čime brišu svaku reč i trag bivše ljubavi iz virtuelnog sveta.
Kada blokiramo voljenu osobu, osećamo veliku bol. Osim što više nema prave veze, ne postoji ni virtuelna. Ipak, tada Fejsbuk koristimo manje, ali u prave svrhe, kao mesto brze i jeftine komunikacije, kao izvor informisanja, za promociju i reklamu… Neosporno je da je dobar u sklapanju novih poznanstava, ali samo susretom uživo shvatamo da li odnos stvarno postoji.
Sam Fejsbuk, kojem dajemo toliki značaj, potpuno je nevažan u našem životu. Nije nam potreban da bismo preživeli, niti kvalitetno živeli. Za samoostvarenje je, takođe, nebitan. Njegov veliki značaj je u našim glavama. Savremeno društvo je reklo da je Fejsbuk velika stvar, a mi smo to prihvatili.
Isključivanjem osobe iz virtuelnog sveta ne možemo, bar ne još uvek, da automatski isključimo i naša osećanja. Ono što postižemo blokiranjem osobe, jeste nemogućnost da na društvenoj mreži nađemo bilo kakvu informaciju o njoj, kao ni ona o nama. To neće smanjiti period tugovanja, ali neće ni dodavati ulje na vatru u periodu patnje.
Ako ste blokirali voljenu osobu ili je uklonili sa liste prijatelja, budite istrajni u tome. Tako ćete se manje poigravati sa sopstvenim umom. Svako ponovno slanje zahteva za prijateljstvo i odblokiranje, jer mislite da ste se „ohladili“, pa sve tako u krug, dovodi do toga da povećate nemir, patnju i sebe bacite u agoniju.
Ljudi ne žive na Fejsbuku, Tviteru… već u kućama, gradovima, selima… Neki čak nemaju Internet i ne mogu ni da pretpostave kroz kakva psihička stanja može da prođe osoba da Fejsbuk nalogom. Takva stanja nisu realna, već iskreirana, nametnuta.
To što ste nekoga blokirali u virtuelnom svetu, ne znači da ćete ga izgubiti u realnom, ali zato ni to što ga imate u listi prijatelja, ne znači da odnos zaista postoji.
Postavite stvari pravilno u svojoj glavi, razdvojite ta dva sveta i emotivan život će vam biti mnogo jasniji i uspešniji.
Dokle god je na listi, verujemo da još uvek nije kraj. Kod omladine se sve i dalje dešava na Fesbuku. Kod nešto starijih takođe, ali je to već oblik zavisnosti. Ono što smo svi prošli od ere Fejsbuka, jeste blokiraje i uklanjanje sa liste, ne bi li tako preboleli raskid.
Jedan od teških momenata, od kojih nam se okreće u stomaku i prolaze trnci jeste kada želimo uklanjanjem sa liste da udaljimo nekog iz svog života. Međutim, to nešto možemo da doživimo veoma bolno, kao da ga nema više na ovom svetu. Ipak kako virtuelno i realno postaje jedno, uklanjanje voljene osobe sa liste proživljavamo veoma teško.
foto: freedigitalphotos.net
