„Ludi od ljubavi“ je svakako termin koji najbolje opisuje zaljubljene u početnoj fazi ljubavnog odnosa. Sve je lepo, svet je ružičast, „leptirići nam pretrpali stomak“, strast plamti i želeli bismo da taj osećaj traje što je moguće duže. Mada, to ume da postane za neke i prava noćna mora, po modelu „pazi šta želiš – možda se i ostvari“…
Kada smo zaljubljeni, nismo baš svoji. Misli su nam zaokupljene, maštamo o nežnostima i noću i danju. Objekat naše ljubavi postaje i naša opsesija. Tako gubimo svoje lične dnevne rituale, zanemarujemo svoje potrebe, ne bavimo se sobom, ne družimo se kao ranije… U početku kao omađijani koračamo, a onda, posledice počinju da se osete…
Često se dešava da zbog zaljubljenosti postanemo asocijalni, neuravnoteženi, gubimo interesovanje za samostalne akcije, hobije. Sve više nas to „drugo stanje svesti“ sputava da učimo, radimo, napredujemo. To ne mora uvek da bude tako. Mnogi ljudi uživaju u ovoj fazi, raduju se i napreduju zajedno. Zaljubljenost vremenom preraste u ljubav, veza dobija novu dimenziju i sve se polako vraća na svoje.
Postavlja se pitanje šta je sa onim nesrećnim ljubavima? Praksa je pokazala da je slučaj „slepog zaljubljivanja“ najčešće problem, teret i „bolest“ koja nas koči u svakodnevnim aktivnostima i stavlja nas izvan kontrole.
Zaljubljenost i zavisnost
Psihologija kaže da je zaljubljenost jedan od najjačih opijata. Kada smo u tom stanju, emotivno zavisimo od partnera te imamo osećaj da bi nam se bez njega svet srušio. Bilo da smo u lošoj vezi, u kojoj nas partner ne doživljava na isti način kao mi njega, ili da smo nesrećno zaljubljeni, objekat ljubavi, hteli mi to ili ne, postaje naša opsesija. Takvo stanje je nalik na bolest, u kojoj zaljubljeni pati i proživljava duševni, ali često i fizički bol koji ga na mnogo načina parališe.
Savremena psihologija smatra da i za takvo stanje ima leka. Nesrećno zaljubljenima u mozgu se aktivira nucleus accumbens, deo koji je zadužen za nagrade i osećaj zavisnosti. On se kod zaljubljenih aktivira po istom principu kao i kod zavisnika od droge, alkohola i duvana, tako da se ovo stanje, sa medicinskog aspekta, može tretirati kao prava zavisnost.
Psiholozi tvrde da je najbolji lek za lečenje zavisnosti ravnodušnost. Ovde pomaže i mehanizam koji se zove „inat“. Sve ono što vas podseća na objekat ljubavi, a stvara vam bol, uklonite. Pisma, slike, ne odgovarajte na pozive, ne tražite ga/je na društvenim mrežama. Jednostavno, ponašajte se kao da ne postoji. Kao što lečeni narkomani neće držati marihuanu u stanu, a alkokholičari pune flaše, tako ni vi nemojte da „negujete kult“ ljubavi.
Uvek se setite da je za uspešnu i harmoničnu vezu potrebno dvoje vrednih partnera. Ukoliko se samo jedan bori da nešto lepo u vezi sačuva, sve je uzalud. Budite jasni i precizni oko toga šta ćete dalje sa svojim životom.
Sve negativne osobine (mada je teško biti objektivan i zaljubljen) vašeg objekta opsesije pokušajte da stavite na papir. Bavite se sportom, jer ćete tako skrenuti misli i bolje ćete se osećati. Na kraju krajeva, bavite se samo sobom! Zabavljajte se i budite kreativni! Tako ćete pročistiti svoje emocije i ohladiti glavu.
Iako vam se čini da je vreme najbolji saveznik, u pravu ste! Vremenom emocije se hlade, dolaze novi sadržaji i život opet postaje smislen. Čitav vodič za preživljavanje „ljubavnih davljenika“ je prepisivan iz generacije u generaciju. On zaista pomaže, ali samo ako ste strpljivi. Za one koji nemaju toliko takta i strpljenja, nauka nudi i medicinsku pomoć u vidu revolucionarnog leka za odljubljivanje, mada na njega se još uvek čeka…
Odljubljivanje u budućnosti
Kako bi dokazali teoriju da je zaljubljenost slična bolesti zavisnoti kao i alkoholizam, naučnici Univerziteta San Francisko su vršili brojne eksperimente. Smatraju da je zaljubljenost stanje slično intoksikaciji. Skeniranjem mozga i magnetnom rezonancom, uočili su da u fazi zaljubljivanja dolazi do smanjene aktivnosti delova mozga koji su odgovorni za kritičko rasuđivanje i koji obrađuju negativne emocije. Drugim rečima, nesposobni smo da racionalno mislimo i stvorimo zdrav sud o osobi u koju se zaljubljujemo. Savremena medicina pokušava da pronađe način koji će izmeniti delovanje ove moždane aktivnosti. Lek za odljubljivanje je primenjen na miševima koji su bili zavisnici od alkohola. Na njihovu moždanu aktivnost, alkohol nije delovao. Naučnici smatraju da će ovaj lek imati isto hemijsko svojstvo i na nesrećno zaljubljene. Smanjiće se nivo hormona koji se luče u tim euforičnim stanjima „lude ljubavi“ i podićiće se nivo oksitocina. Za sada, formula ovog čudotvornog leka još je u povoju. Dok se ne pojavi čarobna pilula za odljubljivanje, moraćemo da se borimo sa svojim ludostima na starinske načine.
Imajte na umu poslovicu „trpljen-spašen“! Volja vam je da čekate pilulu da rešite problem slomljenog srca ili da (dok čekate), uživate u životu, jer ništa pa ni zaljubljenost ne traje zauvek!
foto: stockimages at FreeDigitalPhotos.net
