Tužne ljubavi čuvene balerine
Anđela Isidora Dankan rođena je u San Francisku 26. maja 1877. godine. Ona je jedna od najpoznatijih svetskih balerina XIX veka, umetnica koja je težila da plesu da novi život. Isidora je govorila da je plesom počela da se bavi još u majčinom stomaku, zahvaljujući ostrigama i šampanjcu, Afroditinoj hrani, koju je majka jela u trudnoći. Najpre je učila klasičan balet, ali kako ga je smatrala ukočenom i običnom gimnastikom, odustala je. Smatrala je da je gimnastika samo sredstvo kojim telo postaje instrument duše, a da je stajanje na prstima ružan i mučan položaj za svaku balerinu. Borila se za uvođenje prirodnih pokreta u plesnu umetnost. Govorila je da pre izlaska na scenu, ona mora da stavi motor u dušu, koji će pokretati njeno telo bez njene volje.
Isidorina majka bila je muzičar i zahvaljujući njenom slobodnom duhu i načinu vaspitanja, Isidora je slobodno razvijala svoj talenat. “Ja sam od malena bila i plesačica i revolucionar”, govorila je Isidora. Kada je imala samo šest godina, dovela je u kuću decu iz komšiluka, koja jedva da su znala da hodaju i učila ih baletu. Kroz nekoliko godina roditelji su dovodili devojčice i plaćali Isidori da ih podučava, što je kasnije preraslo u pravu školu plesa. Dok je majka svirala Betovena, Šumana, Šuberta, Mocarta, još kao veoma mala, Isidora je igrala. Živela je u siromaštvu, a kako su se majka i otac razveli, vremenom je postala i protivnik braka i borila se za slobodu žena da rađaju decu van braka. Imala je sestru i dva brata i svi su se bavili umetnošću.
Smatrala je da je škola potpuno gubljenje vremena i da je besmisleno učiti lekcije napamet. Govorila je da je pravo znanje dobijala tek u kući kada bi im majka čitala Šekspira… U trinaestoj godini, Isidora napušta školu i potpuno se predaje plesu. Amerika nije imala razumevanja za Isidorinu umetnost.
Svoju veliku slavu stekla je u Parizu 1900. godine. Kasnije je nastupila i na pozornici njujorkškog Metropolitena, ali njen rad se vezuje uglavnom za Evropu. Bila je veliki zaljubljenik u umetnost, a njena najveća inspiracija bila je Grčka. Nastupala je u providnoj beloj haljini i sandalama, golih nogu, sa venčićem od cveća na glavi poput grčkih karijatida. Njen izgled je svakako bio neprimeren tadašnjim shvatanjima, a ples odraz slobode i improvizacije.
[box] “Od svake ljubavi u mom životu mogao bi se napraviti roman, i sve su se završile tužno. Uvek sam čekala ljubav koja će se završiti dobro i trajati zauvek”, govorila je Isidora.[/box]
Objašnjavala je da bi svaki put, kada bi joj se pojavila nova ljubav u obliku demona, anđela ili običnog čoveka, verovala da je čitavog života samo njega čekala i da će ta ljubav biti konačni preporod njenog života. Iz veze sa Gordanom Kregom, velikim reformatorom i protivnikom komercijalnog teatra toga doba, imala je ćerku Didre( 1906.). Kada je veza postala pogubna za njenu umetnost, Isidora je prekida. Četiri godina kasnije (1910.) dobija sina Patrika iz veze sa bogatašem Patrikom Singerom. Ova ljubav se završava posle pogibije njene dece 1913. godine. Skrhana od bola upušta se u površne i kratkotrajne ljubavi. Za vreme rata, Isidora je još jednom zatrudnela, ali dete umire samo par sati nakon rođenja.
Godine 1921., Isidora otvara plesnu školu u Moskvi. Tamo upoznaje pesnika Sergeja Jesenjina, koji je bio 17 godina mlađi od nje. Ipak, razlika u godinama ih nije sprečila da se venčaju 1922. godine. Mnogo ljubavi i mržnje je prošlo kroz njih, mogo svađa, uzvišenih reči i velikih psovki, a Jesenjin se odaje pijanstvu. Brak je okončan 1923. godine. Naredne godine, sa velikom čežnjom za Jesenjinom, Isidora igra poslednju predstavu u Boljšoj teatru i odlazi iz Moskve.
Posle Sergejeve smrti, Isidora ne nalazi mir. Septembra 14. 1927. godine, posle ručka sa prijateljima u Nici, seda u sportski automobil mladog Italijana. Tog dana nosila je dugi šal, koji se upliće u točak i Isidora tragično završava.
Isidorin ples je bio odraz tuge i radosti. Decu je učila plesu duše i slobode. Imala je plesne škole u Nemačkoj, Francuskoj, Americi i Rusiji, a mnoge škole plesa se danas zovu po njoj.
fotografija preuzeta sa: wiki
Dover Street Studios, 38 Dover Street, Mayfair, London, UK. Active 1906–c.1912.[1] Distributed in the U.S. by Charles L. Ritzmann, photographer and importer of celebrity images
