Da li ste i vi spremni da budete srećni sto dana zaredom? Da li ste uopšte srećni? Zašto? Kako izgeda sreća u digitalnoj eri?
Sigurno ste primetili brojne postove označene kao #100happydays. U pitanju je nova atrakcija na društvenim mrežama. To je projekat 100 dana sreće. U okviru njega ljudi u javnosti otkrivaju šta ih čini srećnim. Možda će vas njihovi razlozi iznenaditi.
Da li ste pronašli svoj odgovor na čuveno pitanje “Gde se nalazi sreća?”? Sudeći po učesnicima projekta 100 dana sreće, ona je u malim stvarima. Najčešći postovi na društvenim mrežama, u kojima se nalazi oznaka #100happydays, su oni koji prikazuju radost zbog hrane, putovanja, porodice, romantičnog partnera, prijatelja, poklona, kao i po kojeg ličnog dostignuća.
Kreatori ovog projekta, kako to piše na njihovom zvaničnom sajtu, pozivaju ljude da zastanu, duboko udahnu i sagledaju šta ih to u današnjem danu čini srećnima, i tako narednih 99 dana. Cilj je da učesnik projekta svaki dan zbog nečega bude srećan i da to, ukoliko želi, podeli sa drugima. Mnogi nisu izdržali toliko sreće, jer kako kažu, nisu im u tome dozvolile obaveze. Da li ste vi spremni na 100 dana sreće?
Sreća pripada jednoj od šest grupa emocija, koje možemo da razlikujemo po izrazu. Najčešći način emocionalnog izraza je pokret ica, mimika. Tu je i govor tela, ali i naš glas. Kada smo onlajn ovi izrazi nam nedostaju, pa smo prinuđeni na emotikone i fotografije koje prikazuju naš osmeh. Zbog toga često pribegavamo što boljem dočaravanju našeg ushićenja i radosti rečima, znakovima interpunkcije ili slikama. Ponekad u svemu tome preteramo.
Društvene mreže su idealan poligon za igru i takmičenje, jer u njima, spram svojih želja, stavljamo svoj život na uvid javnosti. Tu počinje i svojevrsno takmičenje u svemu, a izgleda ponajviše baš u sreći. Zbog toga smo preplavljeni fotografijama kafenisanja, kolačića, izlazaka, dece, putovanja, poklona, prijatelja… Stvara se utisak da je važno da prikažemo koliko smo voljeni, popularni, a samim tim i srećni.
U projektu 100 dana sreće sve ovo dolazi do punog izražaja. Listajući postove, ne možete a da ne primetite da se sreća nalazi u malim zadovoljstvima. Pa, ipak, čini se da i pored te virtuelne drušvtene euforije mnogi od nas, na žalost, i nisu toliko srećni. Šta nas sprečava u tome?
Takođe, postoji i mogućnost da naša potreba za publikovanjem sreće zapravo predstavlja skrivenu tugu, koju ne želimo da iko vidi.
Lepo je znati da je radost u sitnicima, međutim, postavlja se pitanje da li nam je za sreću potreban čokoladni kolač ili možemo da budem srećni jednostavno zato što smo tu i što smo to što jesmo? Možda su srećniji ipak oni koji su zadovoljni tablom, a ne fabrikom čokolade, iako o njoj mnogi još od detinjstva sanjaju?
foto: freedigitalphotos.
