Aranđelovdan se proslavlja 21. novembra i velika je krsna slava mnogim srpskim rodovima. Posvećen je svetom arhanđelu Mihailu, jednom od najuglednijih bestelesnih sila na nebu.
Joined10/06/2012
Articles291
Janja Rešćanski, diplomirani novinar, veliki je zaljubljenik u etnologiju, antropologiju, istoriju umetnosti. Zanimaju je narodni običaji i verovanja, psihologija i misterije sveta. Na fakultetu su je zvali ’’čeljade željno znanja’’, baš kao i danas. Ne voli priče o ljubavi, ali ono što najviše voli su sove i bizarne vesti. Dok radi reportaže, uživa, a kao veliki šaljivdžija vrsni je davalac komentara. Piše za rubrike stvaran svet, zanimljivosti i životni stil.
Mitrovdan jeste deobni dan u godini. Propraćen je nizom običaja i verovanja. Kako narodna pesma kaže, Mitrov danak hajdučki rastanak/ Đurđev danak hajdučki sastanak, ovaj dan nije bio samo prelomni privredni trenutak, već u vekovima robovanja pod Turcima, i dan slobodarskih težnji i obezbeđivanja zimovanja za branioce (hajduke) i osvetnike ugnjetavanog naroda.
Sveta Paraskeva, u našem narodu poznata kao Sveta Petka, rođena je krajem desetog veka u Epivatu, kod trakijskog grada Kalikratije, a poreklom je bila Srpkinja.
Nova pozorišna sezona na repertoaru Bitef teatra baviće se pitanjem formulisanja identiteta, kroz različite dramske i postdramske strukture. Večno pitanje „Ko sam ja?“ je široki okvir, a Identitet je konceptualna tema, koja će pokušati da odgovori na ovo večito pitanja.
Naziv Miholjdan (Mioljdan) se ne može pouzdano vezati za Svetog arhanđela Mihaila, koga na 12. oktobar slave katolici. Zvanično, ovaj hrišćanski praznik ne vezuje se ni za jednog pravoslavnog sveca koji se praznuje na ovaj dan.
Oktobar se naziva kišnim mesecom, po obilnim i čestim kišama, što je znak da je zima blizu. Po narodnom shvatanju, zima počinje od Tomindana.
„Ko se krsti, taj posti“ govorilo se u narodu, jer se jednodnevni post o Krstovdanu (27. septembar) , naročito poštovao u našoj tradi
Usekovanje je jedan od dva najveća praznika posvećena Jovanu Preteči i spada u petnaest najvećih hrišćanskih praznika. Uvek se...
U našoj tradiciji, septembar je mesec slavlja i gozbi. Pogledajmo šta nam to donose septembarski predznaci od godine po narodnom tumačenju.
Veliki narodni i crkveni praznik, Velika Gospojina, proslavlja se 28. avgusta. Naziva se još i Uspenje Presvete Bogorodice i njime se čuva spomen na „uspenje“, odnosno smrt Bogorodice.
Nedelja uoči hrišćanskog praznika Preobraženje smatra se “punom nedeljom”. Na nebu je još uvek pun Mesec, posle čega će početi njegova poslednja četvrt. Tada nastaju “končani dani”. Od pradavnina postoji sprega između Mesečevih mena, promena u prirodi i u ponašanju ljudi. Sve doživljava nekakav preobražaj. Otuda i verski praznik koji nosi ime ove pojave.
Od davnina, ljudi su se kleli, da im se ponekad u snu, u gluvo doba noći, neko strašno demonsko biće, đavo ili veštac, sklupča na grudima, krade dah i plaši ih. Ljudi su tada obično nemoćni da se pomere.
Petrovdan je vrlo značajan narodni i crkveni praznik posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu. U narodu se kaže da je do podne Petrovdan, a od podna Pavlovdan. Slavi se 12. jula. Krsno je ime pojedinih rodova, a samardžije su ga proslavljale kao slavu svog zanata. Pavlovdan se proslavlja 13. jula.
Po narodnom pripovedanju Ivanjdan je tako veliki praznik da ovoga dana Sunce tri puta od straha stane. Tako se u našem narodu veruje da Sunce poskakuje i igra kada se na ivanjdansko jutro rađa, zbog čega se i ovaj praznik naziva danom Svetog Jovana Igritelja. Slavi se 7. jula kao Ivanjdan ili Sveti Jovan Letnji i predstavlja krsnu slavu mnogih rodova.
Postoje profesije u kojima je osnovno „oruđe“ za rad glas. Njih nije malo: glumci, pevači, profesori, prezenteri, voditelji, novinari... Kao što je sportistima potrebno da poznaju mogućnosti svog tela kako bi izbegli povrede, tako je i „čuvanje dobrog glasa“, odnosno briga o glasnim žicama, vrlo nužna.
Svetovid je staro slovensko božanstvo i kao svetac nije bio poznat hrišćanskom učenju. Vidovdan je kao praznik Srpska pravoslavna crkva unela u svoj kalendar tek 1892. godine, stavljajući ga iza imena svetog Amosa i kneza Lazara, čije je kultove negovala na ovaj dan.
Izložba slika, autora Dejana Mandića Mande, biće otvorena u subotu, 30. maja od 20 časova u zemunskoj pivnici „Vaša Prečica“ (Magistratski trg 16, Zemun).
Karmin, danas simbol ženstvenosti, nege i lepote, nekada, simbol moći i statusa. Proslavile su ga popularne dame visokog društva, kraljice, princeze i naravno filmske dive. Sa razvojem kozmetičke industrije postao je dostupan ženama raznih staleža. Kako je nastao, ko ga je sve nosio i šta je predstavljao, govori nam zanimljiva istorija ulepšavanja!
Srđan V. Tešin slovi za jednog od najdarovitijih pisaca novije generacije u modernoj srpskoj književnosti. Njegova nova knjiga „Priče s Marsa“ nedavno je objavljena u izdanju „Arhipelaga“ u ediciji „Zlatno runo“. Priče iz ove knjige već se nalaze u mnogim antologijama savremene srpske priče. Priča „Where Is Grandma, Where Do You Think She Hides?“ uvrštena je u Antologiju najboljih evropskih priča koja izlazi u SAD.
Đurđevdan je jedan od najvećih i najomiljenijih narodnih praznika. On predstavlja kalendarsku među koja polovi godinu na dva dela (od Đurđeva do Mitrova dana) i označava početak nove radne godine. Proslavlja se 6. maja i velika je krsna slava mnogih Srba.
