Mađarska nema more? Da, ali Pečuj ima magiju kojom vas može odvesti gde god poželite…
Najjužniji grad najjužnije mađarske provncije nosi titulu mađarskog mediterana. Na samo nekoliko sati od Beograda, u susednoj Mađarskoj, leži grad Pečuj.
Pečuj – rimski grad Sepiana
Grad je postojao još u rimsko doba, tada se zvao Sepiana, i, kao susedni Balkan, stajao je na raskrsnici evropskih puteva. Prvi hrišćanski misionari ovuda su prolazili često, i u njemu su pronašli sigurno mesto, gde su mogli u lagumima i bazilikama da se mole i slave Hrista.
Ovde se i danas nalazi bazilika iz prvog veka posle Hrista, kao i jedan od najstarijih pronađenih laguma u kome su, po svemu sudeći, jedne od prvih ikada ikonopisanih ikona Apostola Petra i Pavla.
Danas u Pečuju možemo naći i temelje nekadašnjeg Hrišćanskog univerziteta, takođe jednog od najstarijihu Evropi. Istorija je bila blagonaklona prema Pečuju, obogatila ga je neprolaznim vrednostima, i postavila je dobru osnovu za ono što danas dominira ovim gradom, a to je duh tradicije i kulture.
Pečuj – evropska prestonica kulture
Pečuj je otišao korak dalje od bilo kog grada u regionu. Bio je evropska prestonica kulture 2010. godine. A to mnogo znači, i ne može se rečima opisati.
Pečuj je bio jedna od najsiromašnijih opština u Mađarskoj 2004. godine. Nekoliko građana, pravih patriota, odlučili su da, ne predajući se apatiji kapitalizma, naprave korak presudan za Pečuj – podneli su kandidaturu za evropsku prestonicu kulture. Gradske vlasti prepoznale su kvalitet ideje, preuzele koordinisanje projektoom, i stvari su krenule da se odvijaju po nekom naizgled slučajnom redu, ideje su počele da se rađaju i realizuju, i danas, četiri godine posle laskave titule, Pečuj je, u šta se možete uveriti odlaskom do njega, i dalje prestonica kulture u regionu.
I nisu samo bazilika i katedrala Pet kupola ostale istorijski zamajac za današnji dan. Tu je i period industrije od 18-og veka do Drugog svetskog rata. Kako ove dve naizgled nespojive stvari stoje u vezi? Idejama.
Žolanijeva kulturna četvrt
Industrijski centar Pečuja bila je Žolnajeva fabrika keramike. Tornjevi koji streme u nebo i ogromni fabrički kompleksi nastajali su vekovima, kao i bogatsvo i ugled porodice Žolnaj. Sve je to kao rukom odnešeno nakon Drugog svetskog rata samovoljom vlasti. Ali građani Pečuja nisu zaboravili, i svako im je svitanje i zalazak sunca bio podsetnik na Žolnaja koji je boju sumraka i svitanja uspeo da napravi i u nju oboji keramiku. Odužili su se ovoj porodici čiji potomci žive nekuda po svetu, tako što su njihovu očevinu stavili na vrh liste prioriteta u radovima od 2004-e godine do trenutka kada je njihov grad postao prestonica kulture Evrope. Napravili su, bespoštednim radom i zalaganjem, i ogromnimm garancijama i dugovima kod Evropske unije, Žolnajevu kulturnu četvrt. Pretvorilisu ceo jedan gradski blok u kulturni centar.
Taj kulturni centar je, po mnogo čemu, jedinstven i ispred svih u Evropi. Imaju najmoderniji digitalni projektor – Digital Planetarium, koji vas u jednoj sobi od 50 ili 60 kvadrata vodi na putovanje kroz zvezde, i koji nigde drugde ne možete naći u Evropskoj uniji koja stoji pod zastavom punom zvezda.
Jedna zgrada – Bobik lutkarsko pozorište, druga zgrada – stalna izložba Žolnajeve keramike, gde postoje vaze vredne po nekoliko stotina hiljada evra. Treća zgrada – koncertna sala u kojoj nekoliko puta godišnje nastupa filharmonija grada Pečuja. Četvrta zgrada – Univerzitet umetnosti. Peta zgrada – oživljene keramičke peći u kojima možete posmatrati proces nastajanja keramika. Verujte na reč, koju možete i proveriti – desetine zgrada dobile su potpuno novu namenu, i sve dišu i žive kulturu.
Da Vinčijev konj
Ugled evropske prestonicei danas nastavlja da menja stvari u ovom malom gradu. Ove godine Pečuj je ugostio izložbu radova Leonarda da Vinčija iz Firence. Radovi genijalnog majstora dobili su genijalnog domaćina. Pečuj je sproveo u delo nejgov nacrta konja Sforza, i sada, posle četiri veka, prvi put napravljen po originalnoj Leonardovoj zamisli krasi sentralni gradski trg u Pečuju. Visok 15 metara i težak preko trideset konja jasno pokazuje dve stvari – Leonardov duh, i duh Pečuja.
Pečuj – studentski centar
Pečuj je i studentski centar, to je grad sa 190.000 stanovnika, od kojih 40.000 čine studenti iz inostranstva. To je grad koji u Žolnajevoj četvrti godišnje ugosti preko 200.000 ljudi, sa naplaćenim ulaznicama. Dakle, grad od 150.000 ljudi godišnje dovede 250.000 ljudi, samo zbog kulture.
Od samog početka teksta do kraja, mogu se izvući neke sličnosti sa Srbijom i Beogradom, i mogu se, nadam se, izvući i neke pouke. A za to bi trebalo otići do Pečuja i videti kako se zapravo rade neke stvari. Kako se istorija i industrija stavljaju u službu duha. Kako se propali hangari pretvaraju u moderan teatar. Kako se nesigurne rimske iskopine unapređuju modernom arhitekturom u čeliku i staklu. Kako se sve negativno što nas okružuje preko noći, sa voljom i trudom, može promeniti i postati lokkomotiva celog društva.
Kako društvo koje živi okruženo kulturom postaje kulturno društvo.
autori teksta i fotografija: ekipa Umetničkog press karavana
