Zašto neki ljudi bolje pamte lica?
Nečije lice pamtimo najviše po očima, zatim po nosu, pa tek onda po ustima. Iako mislimo da znamo svaku crtu na licu našeg prijatelja, istraživanje je pokazalo da najviše pamtimo ove tri karakteristike i to pomenutim redosledom. Osobe normalne sposobnosti pamćenja, odnosno prepoznavanja lica, lako pamte bitne osobe iz svog okruženje i iz prošlosti.
Do nedavno se verovalo da postoje ljudi koji bolje ili lošije pamte lica. Međutim, nedavno istraživanje je pokazalo da postoje i oni koji imaju super moć prepoznavanja likova, kao i oni koji ih ne pamte uopšte.
Ljudi iz čije memorije se brzo brišu nova lica, smatraju se „slepim za lice”, a ima ih svega dva posto na svetu. Oni ne prepoznaju ljude koje poznaju. Njima je problem da registruju lice kao takvo, a samim tim, teško im je da ga zapamte. Ovo stanje se naziva prozopagnozija i predstavlja jednu od krajnosti u sposobnosti prepoznavanja likova. Deca koja pate od prozopagnozije često teško sklapaju prijateljstva, jer im se može desiti da ne upamte ni izgled svojih školskih drugara koje viđaju svakodnevno.
Super pamćenje je druga krajnost u sposobnosti prepoznavanja lica. Ljudi koji imaju ovaj dar, vrlo lako pamte i prepoznaju lica čak i onih osoba koje slučajno sretnu u prodavnici, prevozu, kafiću… Njima nije potrebno da stupe u interakciju, razgovor, sa nekim kako bi memorisali njihov lik. Oni, takođe, vrlo lako prepoznaju osobe koje su poznavali u detinjstvu. Tragovi starosti na licu za njih nisu prepreka, jer su glavne crte tuđeg lica duboko urezane u njihovom sećanju.
Naučnici su zainteresovani za istraživanje na polju naročite sposobnosti prepoznavanja lica. Testiranjem darovitosti mogu se izdvojiti oni ljudi koji bi bili idealni za poslove gde je izuzetno bitna ova vrsta pamćenja – obezbeđenje, inspektori…
foto: Tijana Janković
