Pored fudbala, tenisa i odbojke, košarka je najpopularniji sport na svetu. Kako navodi veb portal „Most Popular Sports“, košarka je sport broj 1 u Argentini, Kini, Španiji, Francuskoj, Izraelu, Italiji, Letoniji, Litvaniji, na Filipinima, Porto Riku, Južnoj Koreji, Tajvanu i Turskoj. Imuni na njenu lepoti nisu ni Balkanci, a svakako najbolju košarku igrali su i Jugosloveni.
Na naše prostore došla je početkom 20.veka, prvo u Sloveniju 1905. godine, a potom i u Beograd, 1922.godine. U početku su je igrali gimnazijalci. Zvali su je „basket-bal“. Prvo se igrala u beogradskim fiskulturnim salama škola, a potom i na igralištima oko Savamale i Saborne crkve. Od tada do danas ona je evoluirala od „stidljive igre“ sa jednostavnim pravilima, do ozbiljnog , „pametnog“ i omasovljenog sporta.
Košarka: Kako je sve počelo?
O nastanku ove igre istorija sporta piše da je nastala slučajno, decembra 1891. godine, na Springfild Koledžu. Sneg je zavejao terene za ragbi, te su studenti bili prinuđeni da treniraju u zatvorenim prostorijama. Naviknuti na grubi sport, studenti su žudeli za ekipnom igrom.
Profesor fizičke kulture, Džejms Nejsmit, osmislio je „basket-ball“, novu igru, koja nije imala mnogo toga zajedničkog sa ovom, koju mi danas poznajemo. Inspirisala ga je stara dečja igra „Patka na kamen“. Malo ju je izmenio i dodao neka svoja pravila. Podelio je tim u dve grupe i postavio na oba kraja sale po jednu pletenu korpu na pod. Cilj je bio da se nezgrapne, jajolike ragbi lopte ubace u korpe.
Pravila u ovoj igri skoro da nisu ni postojala, jer je ona po svojoj grubosti najviše podsećala na ragbi. Lopta se nosila pod pazuhom, a cilj baš i nije bio jednostavan jer su se telom lako zaklanjale korpe. Bilo je potrebno da se nešto promeni kako bi igra postala zanimljivija.
Korpe su potom podignute na visinu od 3.05m što je dalo izvesni smisao igri. Da bi se postigao cilj, igrači više nisu samo jurcali po sali, nego su i skakali kako bi dopremili lopte u korpe. Ovi improvizovani koševi u početku su imali dno, koje je trebalo da se prazni posle svakog poena. Bio je zadužen redar koji bi se penjao na merdevine i svaki put vadio loptu iz korpe. To je usporavalo dinamiku igre i stvaralo dosta problema.
Potom je profesor Nejsmit postavio probušene korpe na limene table i tako su nastali prvi koševi. Kasnije su patentirani mrežasti, što je ubrzalo i unapredilo igru. Teška i jajasta ragbi lopta zamenjena je okruglom, koja se više nije nosila nego tapkala po parketu. Sledeće godine profesor je osmislio jasna pravila koja će postati osnova današnjoj košarci. Tako je rođen novi sport koji je brzo osvojio Ameriku, a početkom 20.veka i ostatak sveta.
Međunarodna košarkaška federacija (FIBA, Federation International Basketball Amateur) nastala je 1932. godine. Iste godine održano je Prvo evropsko prvenstvo košarke u Ženevi, a u takmičarski program prvi put je uvrštena na Olimpijadi u Berlinu 1936. godine.
foto:freedigitalphotos.net
