Na britanskom jelovniku u viktorijansko doba, pita od pacova je bila omiljena poslastica bogatih i siromašnih. Smatra se tradicionalnim jelom koje se najviše pravilo na severu Engleske. Pronađen je recept za pripremu ovog delikatesa u jednim šefildskim novinama iz devetnaestog veka u kojima je detaljno objašnjen način pripreme.
„Nezavisne novine“ grada Šefilda objavljene 22. aprila 1879. godine, engleskim domaćicama su savetovale da pitu od pacova pripremaju na isti način kao i pitu od zečjeg mesa. Ono što im je bilo potrebno jeste testo i dobar pacov-kapitalac!
Pacov bi se odrao i izvadile bi mu se sve iznutrice. Potom bi se sekao na četiri dela. Meso je najukusnije ako se pomeša sa svinjskom masti pre nego što se obmota testom, kako bi se unutar peciva stvorila fina želatinasta smesa, poput pihtije.
Zbog nestašice hrane i velikog siromaštva, građanima se toplo preporučivalo ovo jelo, jer je pacova bilo u izobilju. Poznato je da su ih i mornari jeli na svojim dugim plovidbama, kada bi im ponestalo hrane na brodu.
No, pacovi nisu bili samo nevoljna zamena za „pošten“ obrok, oni su bili poslastica u svim slojevima engleskog, ali i francuskog društva. Postoje zapisi koji govore da se i preko Lamanša jelo pacovsko meso.
U jelovniku jednog od pomodarskih restorana u Parizu iz 1870. godine nudilo se vrlo ekstravagantno jelo, namenjeno bogatim sladokuscima – pacov pečen pod sačem i pržena butka od psa u umaku od pečuraka.
foto: Freedigitalphotos.net
