Pronađena formula koja objašnjava Marfijev zakon!
Sigurno ste svi jako dobro upoznali Marfija, čuvenog „ubicu” optimizma! Uvek je tu baš kad ne treba! Sve što može da pođe po zlu, poći će. Sve što je ikada napisano u ovom baksuznom zakoniku dobilo je i svoje logičko objašnjenje, pa samim tim i mogućnost da se loše Marfijeve posledice blagovremeno izbegnu. Tri Britanca su ujedinila svoje znanje iz oblasti matematike, psihologije i ekonomije i stvorili jednačinu kojom može da se predvidi da li će se i kada nešto dogoditi!
„Što više kriješ, više se vidi. Parče hleba uvek pada na namazanu stranu. Stvar će biti oštećena u srazmeri sa svojom cenom. Svako rešenje stvara nove probleme. Ukoliko vam se čini da je sve u redu, sigurno ste nešto prevideli. Smejte se danas, sutra ćete plakati. Ukoliko zvuči previše dobro da bi bilo istinito, zapravo i jeste…” Samo su neke od dobro potvrđenih „mudrosti” koje se po nekom čudnom i do skoro neobjašnjivom zakonu ponavljaju i dešavaju u životu mimo naše volje. Za sve je kriv Marfi! Ili je možda nekad bio kriv?
(U+C+I) x (10-S)/20 x A x 1/(1-SEN(F/10))
Ovo je formula koja će dotući Marfija! Tri britka Engleza ujedinila su svoje znanje iz raznih naučnih oblasti i stvorili jednačinu po kojoj se mogu predvideti neželjeni događaji. Ako se zna uzrok, lako će se pronaći i lek bolesti! Sve neprijatne stvari mogu biti izbegnute zahvaljujući ovom matematičkom proračunu. Jednačina uzima u obzir komponente o kojima se do sada malo vodilo računa, jer stvari ne samo da će poći naopako, nego će se desiti u najgorem mogućem momentu. Zašto uvek „izblamiramo” sebe, baš kad bi trebalo da zadivimo nekoga? Zašto nam cev u kupatilu uvek pukne noću dok spavamo, a ujutro nas čeka težak dan pun obaveza? Zašto slučajno pošaljemo pogrešnoj osobi SMS ili E-mail i tako otkrijemo dugo čuvanu tajnu? Matematika zna zašto!
Promenljive u jednačini na koje bi trebalo da mislimo kako bismo izbegli nemile događaje su: U-promenljiva za hitnost (urgency), C-za složenost (complexity), I-za važnost ( importance), S-za sposobnost (skill), F-za učestalost (frequency) i A-za pogoršanje ( aggravation). Svakoj od ovih jedinica treba dodati vrednosti od 0 do 9. Šesta promenljiva, to jest-A nosi vrednost 0,7, koju su naučnici dodelili na osnovu empirijskog posmatranja. Kada se izračuna jednačina dobija se koeficijent promenljive verovatnoće čije se vrednosti kreću između 0 i 0,86. Što je veća vrednost, veća je verovatnoća da će nešto poći po Marfiju!
Da bi se smanjile ove verovatnoće treba raditi na elementima jednačine.”Ako niste kadri da ostvarite neki cilj, nemojte ga ni započinjati.” Na osnovu ovog fenomena, jedan od tvoraca jednačine, psiholog dr Dejvid Luis pokušao je da objasni uzrok zašto se Marfi baš tada javlja!
On je objasnio kako to u životu izgleda na vrlo jednostavnim primerima. Mnogo je verovatnije da ćemo po sebi prosuti piće jer smo opsednuti idejom da impresioniramo neku osobu sa kojom smo u društvu, jer smo u takvim situacijama trapaviji nego obično. Dešava se da baš pred važan sastanak zaboravimo da isključimo peglu i da se toga setimo prekasno.
Naravno, fokusirani smo na bitne stvari koje nas opsedaju, te ostale manje bitne, često previdimo. Dešava se da zbog žurbe, hitnosti i stresa pošaljemo uvek pogrešnoj osobi poruku, elektronsku poštu ili SMS i tako dovedemo u pitanje naš budući odnos. Pravilo je da kompjuter uvek zna kada žurimo i iskoristiće to uvek kada mu se ukaže prilika! Naravno, u brzini se dešava da stisnemo pogrešno dugme, zablokiramo računarske funkcije ili izbrišemo važne podatke.
Dok su stvarali ovu jednačinu naučnicima baš ništa nije išlo lako. Vrednosti jednačine mogu biti poznati samo matematičkim genijalcima. Običnim smrtnicima, formula je praktično nepotrebna, jer u rukama nesposobnih svaka ideja je osuđena na propast! A mi ostali nadamo se da će nam taj baksuzni Marfi jednom pasti šaka!!! Teško njemu!
