Tomas Edison važio je za najplodnijeg pronalazača na svetu. Nije bio formalno obrazovan. Nastavnici su smatrali da je zaostao u razvoju i da je bio nesposoban da prati nastavu. Osnovna naučna saznanja dobijao je od majke. Njegovo brzo učenje i snalaženje u životu nikako se nisu mogle prepisati zaostalom čoveku. Brzo je učio i još brže napredovao, te je sa šesnaest godina patentirao prvi pronalazak.
Njegov najveći izum bila je sijalica! Tako je stekao planetarnu slavu i obezbedio posebno mesto u istoriji i nauci. Njegova zanimanja su bila različita. Voleo je da eksperimentiše sa zvukovima pokušavajući da ih snimi. Radio je na unapređenju Belovog telefona i patentirao je mikrofon sa ugljenikovim granulama.
Kada nije radio na velikim projektima koji bi menjali civilizacijske naučne tokove, zabavljao se konstrukcijom laganih, ali zanimljivih izuma.
Njegove „čudovišne“ lutke, plastične igračke sa mehanizmom, zvukom dečijih pesmica i bebećim plačom, bile su namenjene deci bogataša. Međutim, deca su se veoma plašila ovih „živih“ lutaka, te je prodano samo 500.
Do današnjih dana održalo se nekoliko lutaka, koje su vrlo skupe i cenjene među kolekcionarima. Čitavih sto godina, vlasnici lutaka nisu znali kako su one „pevale“, jer su strahovali da se ne pokvari osetljiv mehanizam.
Zahvaljujući savremenoj tehnologiji, kompjuterima i mikro čipovima, naučnici su uspeli da očiste audio zapis sa fonografa. Na njemu su pronašli nasnimljene glasove pravih beba iz 1890. godine.
Kada su ih poslušali shvatili su zbog čega su ih se deca toliko bojala. Glas sa fonografa izaziva jezu, ne samo među decom nego i među neustrašivim roditeljima.
