Algoritmom do savršene ljubavi

Da je za savršenu ljubav potrebna mistična formula dokazao nam je jedan matematičar. On je uz pomoć računarskog programa, koji je prvobitno bio namenjen za klasiranje zrna soje, pronašao svoju srodnu dušu. Odlučio je da na najbolji način upotrebi svoja znanja iz nauke i primenio ih je na svoj ljubavni život. Formula nije pogrešila…

Kris Mekenli bio je usamljenik i posvećenik matematici. Iako ga je ljubav prema nauci ispunjavala želeo je da pronađe svoju lepšu polovinu. Uporno je posećivao sajtove za upoznavanje. Međutim, više od 90 % žena od 20 000 prijavljenih, imalo je podatke koje su odgovarale njegovim zahtevima. To je ogroman broj potencijalnih partnerki koje u stvarnosti nije mogao brzo da upozna. Zato je odlučio da primeni matematičku formulu koja bi mu olakšala izbor.

Ubrzo je otvorio dvanaest profila na tom sajtu. Želeo je da smanji broj potencijalnih ljubavi i ograniči ih samo na one koje imaju iste odgovore kao i on. Posle tri nedelje, Kris je posedovao bazu podataka od tri miliona odgovora koji su bili potpuno identični kao njegovi.

Da bi sortirao podatke koristio je kompjuterski program za klasiranje zrnastih biljaka. Tako je uspeo da dobije uži izbor. Algoritam je izabrao pet hiljada žena koje žive isključivo u njegovoj oblasti i nove su na sajtu. Potom su žene podeljene u dve zanimljive grupe. Prva je grupa devojaka do 25 godina, koje su morale da se bave nekim umetničkim zanimanjem, a druga grupa su starije dame koje su se bavile kreativnim radom.

Bio je vrlo uporan i koristio je maksimalno svoje znanje iz nauke. Vodio se matematičkom progresijom i statističkim podacima. Pošto sajt prima obaveštenja o tome ko i kada posećuje profile, on je „naštelovao“ svoje tako da što veći broj žena pogleda baš njegov.

Daljom eliminacijom ispadale su žene koje, makar i zbog sitnih razlika, nisu odgovarale strogim kriterijumima podudarnosti. Tako je vremenom odustao od prve grupe u kojoj su bile mlade umetnice. Kako sam kaže mnoge od njih su imale „čudne“ životne navike: nekoliko tetovaža na telu, pirsinge, pušile su, oblačile su se nekonvencionalno, imale su čudne izbore kućnih ljubimaca…

Posle nekoliko meseci, kompjuter je završio sa svojim merenjima. Kris je počeo da odlazi na sastanke i upoznaje kandidatkinje. Nije uspevao da se dublje upozna sa mnogim ženama, jer nije osećao nikakvu privlačnost. Međutim, 88. sastanak mu je bio sudbonosan. Tu je upoznao Kristin Tijen Vang, dvadesetosmogodišnju umetnicu i aktivistkinju za ljudska prava. Prvi susret je odlično protekao. Šetali su, pričali i kako oboje kažu, osetilu su kako se ljubav rađa. Podudarnost po algoritmu među njima je bila čak 91%.

U početku je Kris krio istinu o načinu na koji je došao do devojke. Vremenom joj je otkrio i ona je to razumno prihvatila, iako joj nije bilo prijatno što ju je u početku posmatrao samo kao statistički podatak.

Nastavili su da se zabavljaju. Nakon godinu dana, Kris ju je zaprosio. Danas, oboje tvrde da nije baš sve u algoritmu. Matematika je u njihovom slučaju bila tu samo da pomogne, sve ostalo je stvar sudbine i naravno, hemije.

Kris je napredovao u svojoj karijeri i izdao je knjigu u kojoj je opisao svoj čudan put u potrazi za svojom lepšom polovinom.

foto: freedigitalphotos.net