Ostaci čudesnih građevina čuvaju tajnu
Pripremila Janja Rešćanski
Na severu Bolivije, blizu jezera Titikaka nalazi se čudan drevni misteriozni grad, sagrađen od monolitnih blokova od kojih su neki teški i preko 500 tona. Nije poznato kako su ovi džinovski blokovi dospeli u ove predele niti ko ih je i zbog čega postavio baš u ovu nepristupačnu oblast. Enigma koja opseda istoričare jeste kako njihovo postojanje tako i njihova svrha u ovim neobičnim krajevima.
Za drevni grad Tiwanaco mnogi su čuli. Smatra se da je bio centar napredne civilizacije. Danas su sačuvani neki delovi ove drevne arhitekture. Ostalo je nešto kamenih zidova, monolitnih zdanja kao i skulptura. Smatra se da je propadanju ovog veličanstvenog grada doprinela i pohotnost Španaca koji su ga namerno rušili barutom kako bi pronašli skriveno blago u temeljima grada. Tiwanako je bio poznat baš po prinošenju darova bogovima u zlatu i drugim vrednim stvarima.
Arheolozi smatraju da je ovaj grad bio prestonica carstva koje je prethodilo Inkama 2000 godina pre. Mada o ovome nema pisanih tragova kao ni uporišta u lokalnim mitovima i legendama. Kada su Inke osvojile ove prostore, Tiwanako je bio zapušten i u ruševinama. Neki izvori nam govore da je grad imao svoje najsjajnije trenutke 14 000 godina pre dolaska Inka.
Arheolozi i istoričari i danas pokušavaju da odgonetnu Tiwanaco piramidu koja je zauzimala centralni deo ovog grada. Smatra se da nije koristila za prinošenje žrtvi niti je bila grobnica vladara. Njena funkicija nije bila ni ukrasna ni ceremonijalna, pa se postavlja pitanje čemu je zapravo ona uopšte služila?
U unutrašnjosti piramide pronađeni su kanali koji su bili ispunjeni vodom. Kanali su napravljeni od idealno isklesanih kamenih blokova koji su precizno spojeni tako da čine impresivnu celinu. Na vrhu piramide nalazio se bazen sa kojeg se voda, tim kanalima, spuštala u jezero koje je okruživalo piramidu.
Smatra se, da se možda tako voda grejala na sunčevoj toploti, te štitila okolne useve od smrzavanja.
Nekoliko stotina metara od piramide nalazi se i Puma Punku, impresivno zdanje načinjeno od monolitnih blokova. Neki su teški i preko 500 tona. Blokovi su napravljeni od granita i diorita, koji su najtvrđi od svih kamenja na svetu. Tvrdi se da bi jedino dijamantom oni mogli da se obrađuju. Ovi monoliti su toliko precizno isečeni, oblikovani i povezani da predstavljaju deo ogromne misteriozne slagalice.
Kako je moguće da su Pumu Punku sagradili Indijanci koji nisu poznavali lasersku tehnologiju? Na kamenim monolitima jasno se vide precizno isečene oštre ivice, kao da su sečene žiletom. Po sredini se najčešće nalaze izrezbareni oblici koji kao da predstavljaju ključaonicu u koje bi trebalo utisnuti neke ključeve. Arheolozi su saglasni da Indijanci sa ovog podneblja nisu poznavali veštinu pisanja, pa tako ni planiranja, te je potpuno zbunjujuće kako su uopšte ove tvorevine nastale.
Baš kao u modernoj građevini, monoliti Puma Punke su međusobno povezani metalnim šipkama kako bi kameni blokovi bolje stajali i odolevali tektonskim potresima. Istoričari umetnosti pokušavaju da odgonetnu simbole koji su uklesani na njima. Svastika i krstovi su dominatni simboli. Smatra se da pojava krsta na ovim područjima nema nikakve veze sa hrišćanskim simbolom jer su nastali skoro 1500 godina pre pojave hrišćanske religije.
Među ostalim čudnim pojavama u ovom području drevnog Tiwanaca, nađene su i male metalne skulpture. One su vrlo interesantne naučnicima jer je gvožđe bilo nepoznato ovoj kulturi. Smatra se da se ono koristilo u magijske i religijske svrhe baš kao i u drevnom Egiptu i da nije imalo široku upotrebnu vrednost.
Sve je misterija kada je reč o ovom području koje se nalazi na 4000 metara nadmorske visine. Stabala gotovo da nije ni bilo zbog vrlo oskudne vegetacije i surove klime. Ovde je rasla samo trava, nisko rastinje i dosta otrovnih biljaka. Ovaj Indijanski narod nije koristio konje u to vreme, jer ih u ovoj oblasti nije bilo te nisu imali mogućnost ni da ih pripitomljavaju. Kako je nastao ovaj grad usred tako nepristupačnog terena? Kako su prenošeni gigantski i teški monolitni blokovi kilometrima do ove visoravni, kad nije bilo ni stabala ni konja koji bi mogli da potpomognu u transportu?
Na ova i slična pitanja nauka neće skoro pronaći odgovore. Logičnih zaključaka nema, postoje samo teorije koje se kose sa racionalnim rešenjima. Neke civilizacijske pojave sa pravom nose naziv „čuda”, pa neka tako i ostane…
