Đurđevdan je jedan od najvećih i najomiljenijih narodnih praznika. On predstavlja kalendarsku među koja polovi godinu na dva dela (od Đurđeva do Mitrova dana) i označava početak nove radne godine. Proslavlja se 6. maja i velika je krsna slava mnogih Srba.
O Đurđevdanu su sklapane pogodbe za poslove u narednoj godini, pogađalo se sa slugama o uslovima najma, izravnjivali su se mnogi računi, plaćali porezi…
Narodni običaji kojima je propraćen Đurđevdan su živopisni i bogati, a kako se održavaju pre i posle samog Đurđevdana, može se reći da sačinjavaju poseban, đurđevdanski ciklus običaja.
U okolini Niša, uoči Đurđevdana je u sud sipana voda. U vodu se polagalo crveno uskršnje jaje, dren, zdravac, kopriva, vrba i čuvarkuća. Tom vodom, koja je prenoćila sa biljem i jajetom, ujutru su se umivali ukućani kako bi preko cele godine bili zdravi i rumeni. Uskršnje jaje se ostavljalo da čuva kuću do sledećeg Uskrsa. To jaje se zatrpavalo pod voćku koja nije davala ploda, da bi se obezbedio rod za sledeću godinu.
[su_highlight]Đurđevdanski običaji imaju veseli karakter. Među njima se izdvajaju đurđevdanski uranak, pletenje venaca, hvatanje maja i prva muža.[/su_highlight]
Na svim prostorima koji su bili naseljeni Srbima, mladež je odlazila na uranak, dočekujući zoru u veselju i viteškom odmeravanju. Na sve one koji bi đurđevdansku zoru dočekali u postelji gledalo se sa prekorom. Po narodnom verovanju, ako bi neko zaspao i propustio uranak, taj bi bio bolešljiv i trom, a kako bi se spasao morao bi da odspava i na Markovdan. Tako bi se izbavio od bolesti, lenjosti i tromosti.
Biti budan i hitar- podrazumevali su se o Đurđevdanu i zbog neobičnog običaja koji se zvao „predavanje sna“.
Na ovaj dan niko se nije odazivao na nečije pozive, jer se smatralo da bi onaj koji poziva mogao da prenese lenjost i uspavanost koja bi trajala sve do sledećeg Đurđevdana.
Pletenje đurđevdanskih venaca održalo se i do današnjih dana. Njima su se ukrašavale vratnice, kapije, kuće i privredne zgrade, štale i obori…
Hvatanje maja
„Hvatanje maja“ je donošenje vode od bistrih kapi, uhvaćenih sa vodeničkog vitla, u kojoj su se umivale i kupale devojke, verujući da će tako duže biti mlade i lepe, održalo se do sredine dvadesetog veka.
Običaj prve muže stoke očuvan je do danas.
Dan mlekara
Kod svih evropskih naroda Đurđevdan je važan praznik. U Italiji se praznuje kao San Giorgio, dan stočara, ili dan mlekara koji tada počinju novu trgovačku godinu.
Lekovita rosa
U Rusiji se đurđevdanska rosa smatra lekovitom i čudotvornom, pa su seljaci rano teraju svoju stoku na ispašu kako bi se okvasila i zaštitila od bolesti. Tom prilikom se stoka tera vrbovom grančicom, osveštanom na Cveti, kako bi se u zdravlju množila.
Kraljice
Obredne povorke kraljica, koje su se do današnjih dana očuvale uglavnom u jugoistočnoj Srbiji, zaostavština su slovenske pradavnine. U nekim predelima počinju da se javljaju oko Đurđevdana. U južnom Banatu one slove za „oblačare“-devojke koje svojom pesmom i igrom mogu da odvrate gradonosne oblake od sela i njiva. U njih, po pravilu idu, najlepše devojke koje lepo pevaju, a obrednim obilaskom sela gledaju kuće u koje bi mogle da se udome.
